Odustajanje od infrastrukturnih radova posledica krize koja će tek da zakuca na naša vrata

Iz ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infratrukture Vlade Srbije stigle su najave da bi moglo da dođe do odustajanja od nekih infrastrukturnih radova, ali i da će se boriti za svaki projekat.

U razgovoru za Biznis.rs profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kratko konstatuje da se to već dešava jer iz ličnog iskustva boravka na Zlatiboru zapaža da su na obilaznici oko ove planine i putu ka aerodromu Ponikve evidentni zastoji, pošto se radovi ne finansiraju onom dinamikom koja je bila ranije.

„U narednom periodu možemo očekivati ne samo zaustavljanje infrastrukturnih radova, već se bojim da će država imati sve manje novca za razne planirane projekte. Ali ne mogu da kažem da je to posledica lošeg rada države, već je to posledica krize koja će tek da zakuca na naša vrata“, procenjuje Savić.

On smatra da će se glavni putevi koje finansira država, kao što su Pojate-Preljina i pravac do Požege, kao i deonica Surčin-Beograd raditi istim tempom, dok je potpuno razumno i očekivano s obzirom na okolnosti u kojima se nalazimo da se sve ostalo radi smanjenim intenzitetom.

„Infrastrukturni projekti su bili pokretač rasta ne samo zbog više posla, već je prihod po različitim osnovama punio državnu kasu. Oni su bili generatori rasta koji su uticali na priliv stranih direktnih investicija koje se plasiraju uglavnom tamo gde uz povoljnu cenu postoji rešena infrastruktura. Njihov dolazak je opet posredno uticao po različitim osnovama na konačan bilans“, kaže Savić.

Naš sagovornik konstatuje da je država bila generator rasta u prethodnom periodu, dok će sada na priliv uticati na neki drugi način sa većim akcentom na potrošnju.

„Srbija više nema mogućnosti da podigne svoj rast sem kroz potrošnju i tu ne mislim samo na trgovinu, već i na investicionu potrošnju. Zato se mora insistirati na pre svega izgradnji puteva jer se to vraća u budžet države i podstiče i zaposlenost, i proizvodnju, BDP i strane direktne investicije“, objašnjava Savić.

Priznaje da nije veliki optimista u vezi finalizacije najavljenog dolaska desetak stranih investitora do kraja godine.

„U narednom periodu će kompanije iz Evrope zbog svojih problema manje investirati u ostatak sveta. Pre svega je razlog to što fabrike koje rade kod nas nemaju svoj finalni proizvod već se radi za matične kompanije koje u ovoj krizi svoju proizvodnju prilagođavaju potrebama narudžbina“, zaključuje Savić.