Oko 30.000 građana moraće bankama da vrati u proseku oko 1.000 evra

Priča o dopuni stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS) u vezi sa naplatom troškova obrade kredita i osiguranja stambenih zajmova, po svemu sudeći dobila je svoj epilog. Naime, zbog promene stava i revizije presuda koje su ovih dana počele da stižu na adrese onih koji su banke u sporovima dobili, oko 30.000 građana moraće da vrati novac u iznosu od 1.000 do 3.000 evra.

Vrhovni kasacioni sud zauzeo je 2018. godine stav da je naplata troškova obrade kredita nezakonita, što je značilo da ako banka ne može da dokaže šta je naplatila, o kakvim troškovima je reč, ona mora taj novac da vrati dužniku. Od tog trenutka građani su krenuli sa masovnim tužbama, kojih je, prema navodima bankara, prošle godine bilo između 200.000 i 250.000, objašnjava za Biznis.rs predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović.

“Odjednom, iz nama nepoznatih razloga, Vrhovni kasacioni sud je 16. septembra prošle godine promenio svoj stav i faktički rekao da banka nema obavezu da dokazuje šta je struktura troškova obrade kredita. Od tog trenutka građani su počeli da gube sporove, iako su do promene stava VKS-a banke gotovo sve sporove gubile”, navodi Gavrilović.

Na pitanje šta za građane u ovom slučaju znači revizija presuda, naš sagovornik objašnjava da su banke bile dužne da dužnicima koji su pravosnažno dobili sporove vrate novac od troškova obrade kredita i da isplate troškove advokata, odnosno suđenja.

“Pošto je Vrhovni kasacioni sud promenio stav, banka je na tu pravosnažnu presudu izjavila reviziju, kao vanredni pravni lek Vrhovnom sudu, a pošto je stav VKS-a promenjen sada se menjaju presude koje su donete na osnovu prethodnog stava, iako su pravosnažno dobijene”, ističe Gavrilović.

“Procena je da je negde oko 30.000 ljudi do sada pravosnažno naplatilo troškove u tim sporovima. Znači, dobar deo njih će sada kada krenu da im pristižu revizije, taj novac morati da vrati. I to ne samo novac koji im je banka vratila po osnovu troškova obrade kredita sa zateznom kamatom, nego i novac koji je isplaćen za troškove advokata, kao i troškove advokata banke jer sada je banka pobedila u sporu i građani moraju da vrate sve što su dobili. Mi smo računali i to će biti minimum oko 1.000 evra po osobi, pa naviše, negde i do 2.000-3.000 evra”, napominje predsednik udruženja “Efektiva”.

Kada stigne revizija presude, kako kaže, ljudi imaju 15 dana da isplate novac. Ukoliko to ne učine banka može da angažuje izvršitelja koji će novac moći i da im “skida” od plate ili da pleni imovinu, što je za njih još skuplje.

Kada je reč o sporovima koji su u toku, a kojih je prema procenama oko 200.000, Gavrilović navodi da „s obzirom na to da pravo u ovoj zemlji više ne postoji, mogu da očekuju da će sporove gubiti i da će bankama morati da plaćaju troškove“.

Naš sagovornik zaključuje da će najuporniji ići do Strazbura.

„Mi se organizujemo sa advokatima kako bismo podneli kolektivnu tužbu protiv države jer je ovo njihova percepcija pravde”, tvrdi Gavrilović.