Peking izvestio o usporavanju izvoza i rastu uvoza

Rast kineskog izvoza prošlog meseca nije ispunio očekivanja, ali je porastao uvoz, preokrenuvši prethodne padove, dok je trgovina ostala najjači pokretač druge najveće svetske ekonomije uprkos sve većim optužbama iz SAD i EU o prevelikoj ponudi.

Izvoz je porastao sedam procenata na godišnjem nivou u dolarima u julu, prema zvaničnim podacima koje su u sredu objavile kineske carinske vlasti, što je niže od porasta od 8,6 procenata u junu. Anketa Reutersa među analitičarima predviđala je rast od 9,7 procenata, prenosi Financial Times.

Uvoz je porastao za 7,2 procenta, preokrenuvši pad od 2,3 procenta na godišnjem nivou u junu i daleko nadmašivši prognozu rasta od 3,5 procenta. Ovi podaci postavili su kineski trgovinski suficit na 84,7 milijardi dolara, u poređenju sa prognozama od 99 milijardi dolara i junskih 99,05 milijardi dolara.

Kineska ekonomija se oslanjala na trgovinu i industrijsku proizvodnju kako bi nadoknadila usporavanje rasta zbog dugotrajne krize u sektoru nekretnina i loših lokalnih finansija, što je narušilo poverenje potrošača i potrošnju domaćinstava.

Poverenje investitora takođe je pogođeno vladinim represijama i insistiranjem Pekinga na pružanju samo postepenih stimulusa kako bi se osiguralo da ekonomija dostigne svoj zvanični cilj rasta od pet procenata, što je nisko u odnosu na standarde prethodnih decenija.

Predsednik Si Đinping promoviše viziju podizanja kineske produktivnosti kroz ulaganja u naprednu tehnologiju, proizvodnju i inovacije, pri čemu državne banke ulažu sredstva u industriju umesto da stimulišu domaću potražnju.

To je dovelo do dezinflatornih pritisaka u ekonomiji, s nižim cenama koje pojačavaju konkurentnost kineskog izvoza u trenutku kada razvijena tržišta pokušavaju da se izbore sa višom inflacijom.