Penzije i plate u javnom sektoru najveći izdaci za budžet

Strukturne reforme predstavljaju najvažniju polugu za dostizanje dugoročne održivosti budžeta i javnih finansija u širem smislu. Nacrt Fiskalne strategije 2023-2025. nedovoljno pažnje i detalja posvećuje reformskom procesu u nekoliko važnih oblasti, što je praksa koju bi trebalo promeniti, ističe se u Mišljenju Fiskalnog saveta, dokumentu koji je dostavljen našoj redakciji nakon što je Vlada Srbije usvojila Nacrt fiskalne strategije za pomenuti period.

Prve opipljivije pomake trebalo bi napraviti u revidiranoj verziji ovog dokumenta koja se očekuje u drugoj polovini godine, a treba da obuhvati oblasti poreske politike, upravljanja fondom zarada, kontrole rashoda za penzije, reforme državnih i javnih preduzeća, javni zdravstveni sistem, sistem obrazovanja, socijalnu politiku i fiskalna pravila.

Poreska politika

Nacrtom Fiskalne strategije nisu planirane izmene postojećih poreskih politika. Srednjoročne projekcije javnih prihoda pretpostavljaju nepromenjenu poresku politiku, što znači da se polazi od toga da će trenutni poreski zakoni ostati na snazi i naredne tri godine. Međutim, postoje nagoveštaji da će se, ukoliko bude fiskalnog prostora, ići u pravcu daljeg poreskog rasterećenja rada.

Fiskalni savet snažno podržava sprovođenje Programa transformacije Poreske uprave, koji bi trebalo da doprinese daljem unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji i obezbedi sistemsku kontrolu naplate javnih prihoda.

Upravljanje fondom zarada

Usidravanje fonda plata biće jedna od najvažnijih (reformskih) poluga za dostizanje srednjoročnih fiskalnih ciljeva. Rashodi za zaposlene u državnom sektoru danas iznose 9,8 odsto BDP-a (procena Ministarstva finansija za 2022. godinu), što ih čini pojedinačno najvećim budžetskim troškom. Strategijom se planira da u svakoj narednoj godini (do kraja 2025) ovi troškovi iznose tačno 9,8 odsto BDP-a, što znači da je u planu da fond plata raste identično kao rast nominalnog BDP-a.

Upravljanje fondom plata i dalje počiva na diskrecionim odlukama Vlade, što uliva određeni stepen neizvesnosti u pogledu ostvarenja (inače dobrih) kvantitativnih ciljeva, ocenjuje Fiskalni savet.

Kontrola rashoda za penzije

Primena ‘švajcarske formule’ obezbediće stabilan i prihvatljiv nivo izdvajanja za penzije, ali je u srednjem roku, zbog izmenjenih okolnosti, potrebna njena nadogradnja. Državna izdvajanja za penzije su, uz zarade u javnom sektoru, najveći budžetski rashod i zbog toga imaju veoma izražen uticaj na fiskalni rezultat.
Danas je situacija drugačija – inflacija je visoka i ubrzava, a jednogodišnje usklađivanje dovodi do toga da penzioneri tek sa kašnjenjem od oko pola godine dobijaju povećanje primanja. Fiskalni savet smatra da bi trebalo dodatno unaprediti i ojačati postojeću ‘švajcarsku formulu’, kako bi penzije i u novim okolnostima mogle bolje da prate privredna i inflaciona kretanja.

Reforme javnih i državnih preduzeća

Reforme javnih preduzeća ni u ovoj Fiskalnoj strategiji nisu adekvatno adresirane, tvrde iz Fiskalnog saveta. Prema njihovoj oceni, nereformisana javna preduzeća predstavljaju stalni ili povremeni fiskalni trošak (Železnice, Srbijagas) i veliki fiskalni rizik (EPS). Da bi se troškovi i rizici javnih preduzeća smanjili potreban je jasan srednjoročni plan rešavanja ovih problema koji bi sadržao glavne ciljeve i rokove.

Strategija ne nudi mnogo novih informacija ni o rešavanju sudbine preduzeća u privatizaciji. Trajno rešavanje statusa (prodaja ili stečaj) ovih preduzeća ponavlja se iz godine u godinu kao tema u Fiskalnim strategijama, sa posebnim akcentom na ona sa najviše zaposlenih (Lasta, Resavica, MSK). Međutim, konkretni potezi Vlade po tom pitanju izostaju, a ovakve najave se u poslednjih nekoliko verzija ovog dokumenta ponavljaju u gotovo istoj formi.

Strategija ne pominje preduzeća u delimičnom državnom vlasništvu koja su u prethodnim godinama pravila fiskalni trošak. Analize Fiskalnog saveta pokazuju da je tokom 2020. i 2021. Air Serbia iz budžeta dobila oko 200 miliona evra, kao i da uplata ovih sredstava nije bila samo posledica vanrednih okolnosti, već i strukturnih problema u poslovanju ovog preduzeća. Međutim, iako su dosadašnja davanja države bila veliki budžetski trošak, Strategija ovaj problem uopšte nije adresirala, a strukturni problemi ovog preduzeća predstavljaju potencijalni fiskalni rizik u narednim godinama.

Javni zdravstveni sistem

Fiskalna strategija nedovoljno pažnje posvećuje problemima u javnom zdravstvu, smatra Fiskalni savet. Zato ističu da je neophodno da rešavanje strukturnih problema u zdravstvu bude jedan od prioriteta (buduće) Vlade, a njihovo prepoznavanje i kvantifikovanje u Strategiji bio bi dobar prvi korak.

Sistem obrazovanja

Fiskalna strategija nedovoljno pažnje posvećuje još jednom važnom državnom sistemu – obrazovanju. Sistem obrazovanja ima veliki ekonomski i širi društveni značaj, a brojne su empirijske analize koje pokazuju da ulaganja u ovu oblast doprinose unapređenju ljudskog kapitala i rastu produktivnosti, što stvara dobre osnove za veće stope privrednog rasta.

Socijalna politika

Potreba za boljim targetiranjem socijalne pomoći prepoznata je u Nacrtu Fiskalne strategije. Problem visoke nejednakosti i relativnog siromaštva u Srbiji poznat je više od decenije. Godinama se najavljivalo unapređenje sistema socijalne zaštite tako da se, pre svega, poboljša obuhvat i adekvatnost iznosa pomoći.

Fiskalna pravila

Fiskalni savet snažno podržava plan da se do kraja godine unaprede i ojačaju postojeća fiskalna pravila i da njihova primena počne od 2023. U Nacrtu Strategije iznet je plan da se tokom 2022. godine završi redefinisanje i unapređenje postojećih fiskalnih pravila i da se sa njihovom primenom počne od 1. januara 2023. godine.

Nova fiskalna pravila trebalo bi da omoguće odgovorno i održivo vođenje fiskalne politike u srednjem i dugom roku. Fiskalni savet podržava nastojanje da se pored redizajniranja opštih i posebnih fiskalnih pravila uvedu i korektivni mehanizmi, kao što je okvirno navedeno u Nacrtu Strategije.