Pet karakteristika dobrog budžetiranja

Građani Srbije i dalje retko u porodicama govore o porodičnom budžetu. Čini se da je to kod nas i dalje tabu tema. Retko se o tome priča sa roditeljima, a i kasnije u novoformiranim porodicama. I to nije slučaj samo kada je reč o plaćanju računa, hrani ili garderobi i školskom priboru, nego i o konkretnom planiranju unapred i raspodeli novca.

“Kao da se svako od nas “žacne” pomalo kada se pominje novac. Ne zna se šta je teža tema – priča o zdravstvenim tegobama ili priča o zdravlju naših finansija. I odmah kreće sledeće – ovo je Srbija, znaš li kako se živi ovde, jedva se sastavlja kraj sa krajem, ovde ne može da se zaradi… Ja kad budem imao para, lako ću da vodim računa o tome…”, kaže za Biznis.rs poslovni konsultant i autor knjige „Biznis bukvar“, Vladimir Veličković.

Ipak, može se dobro upravljati i kućnim budžetom, baš kao i državnom kasom. Naš sagovornik ističe pet karakteristika dobrog budžetiranja.

Karakter trošenja

Prvi bitan zaključak ličnih finansija je – što manje novca imate, više bi trebalo da vodite računa o njemu. Prvo, da biste zaista znali gde novac ide, a drugo da biste aktivno razmišljali kako može dodatno da se zaradi.

“Jedna od prvih stvari koju svako od nas treba da preispita je karakter trošenja, kako se odnosimo prema novcu – da li kupujemo stihijski ili po unapred određenom spisku potrebnih stvari. Sastavni deo dobrog budžetiranja je planiranje rashoda. Svakako trošak onih dnevnih potrepština, ali i planiranje svih izdataka koji se dešavaju tokom godine: nabavka udžbenika, registracija i servisi za auto, letovanje, zimovanje, proslave rođendana…”, navodi Veličković.

Optimizacija budžeta

To koliko smo svesni stila života i koliko je on zaslužan ili poguban za stvaranje dodatne vrednosti kapitala, i veština da dobro optimizujemo budžet je jedna od ključnih karakterisitka „finansijske inteligencije“, kaže poslovni konsultant.

“Svako od nas treba redovno da beleži rashode, po sledećim kategorijama: stambeni kredit i troškovi stanovanja, računi; auto kredit i troškovi za auto, hrana, dečje potrepštine, dugovanja, troškovi za kućnog ljubimca, lični izdaci: garderoba, frizer, sport, zdravstveni pregledi, odvajanje za letovanje/zimovanje, štednja za Crni fond, štednja za dalje ulaganje. Jer, da se razumemo, nije poenta zarađivanja samo da bi se trošilo. Poenta zarađivanja je da, nakon svih troškova, izdataka, rashoda – imamo kapital koji reinvestiramo i koji “pravi” dodatne prihode. A još jedan napredniji korak je da stvorimo mogućnosti višestruke zarade i pasivnih prihoda koji će nam osloboditi vreme”, ističe naš sagovornik i dodaje da tada pričamo o drugačijem, mnogo boljem kvalitetu života.

Para na paru ide

Ostavljanje para sa strane, ili štednja nije sama po sebi cilj. Višak novca treba da se opredeli za otplatu dugova (ako ih ima), kredita, pozajmica i slično. Trebalo bi deo odvojiti za veće investicije ili kupovinu auta, za godišnje odmore ili nabavku skupljih kućnih uređaja.

“Ali, kao najbitniji cilj treba da bude obezbeđivanje kapitala za dodatni lični biznis ili za investiranje. Jer je novac najbolji kad radi sam za sebe. Tako je, novcem je potrebno upravljati. Ali ne iz položaja nemoći u kakvoj se mnogi od nas nalaze, gde se živi od plate od plate, od kredita do kredita, a sve to zbog neprilagođenog stila života. Već iz položaja planskog sprovođenja aktivnosti koje vode kao finansijskoj sigurnosti i nezavisnosti”, savetuje Vladimir Veličković.

Planiranje, zapisivanje, sprovođenje

Svako dobro upravljanje podrazumeva definisanje ciljeva. Tako je i sa ličnim ili porodičnim budžetom. Kada smo zabeležili gde se trenutno nalazimo, kakva nam je imovinska karta, šta zarađujemo, šta trošimo, treba da definišemo i gde hoćemo da budemo, koji budžet bi bio idealan za stil života kakav želimo, ali i kako da dođemo do toga. Da li nam trenutni posao obezbeđuje mogućnosti za to, da li je potrebna prekvalifikacija, da li dodatni posao ili dodatni izvori prihoda?

“Sprovođenja plana u praksi zahteva disciplinu. Nije lako postarati se da se održava plan iz meseca u mesec u ovim promenljivim vremenima. Dajte sebi vremena. Ništa se neće rešiti preko noći, ali ne znači da je nemoguće. Razmišljajte u okvirima nekoliko godina od današnjeg dana”, zaključuje naš sagovornik.

On kaže da je za početak potrebno da uspostavimo kontrolu nad našim troškovima, pratimo rezultate, prilagođavamo, otkrivamo “rupe” u planu. Tokom prvih godina treba da radimo na što većoj otplati dugova, rešavanju kredita i ostavljanju dela novca za Fond za crne dane.

Izvori i investiranja

Kako se fokus menja od potrošnje ka stvaranju kapitala, u jednom momentu trebalo bi da ste ovladali opcijama raznih izvora prihoda, upošljavanja novca u nove biznise i dugoročne investicije.

“Mi radimo da bismo zaradili novac i da bismo priuštili sebi kvalitetniji život. Prvo je da naučimo kako da steknemo novac, najbolje iz više izvora zarade, a zatim da naučimo kako da novac radi za nas. Sticanje bogatstva je disciplinovana aktivnost”, zaključuje Veličković.