Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Zajmovi fizičkih lica veći od 15.000 evra podležu proveri Uprave za sprečavanje pranja novca

Pozajmicom osnivača za likvidnost može se izbeći odlazak u stečaj

NovacPoslovanjePreduzetnik

3.9.2021 17:00 Autor: Ljiljana Begović 0

Pozajmicom osnivača za likvidnost može se izbeći odlazak u stečaj Pozajmicom osnivača za likvidnost može se izbeći odlazak u stečaj
U kriznim vremenima, kao što je pandemija korona virusa u kojoj se nalazimo već više od godinu i po dana, privrednici se na razne... Pozajmicom osnivača za likvidnost može se izbeći odlazak u stečaj

U kriznim vremenima, kao što je pandemija korona virusa u kojoj se nalazimo već više od godinu i po dana, privrednici se na razne načine dovijaju kako da dođu do dodatnih sredstava neophodnih za očuvanje likvidnosti. Jedan od načina može biti i odobrenje kratke pozajmice osnivača.

Za naš portal iz Narodne banke Srbije objašnjavaju da pozajmica osnivača predstavlja zajam koji osnivač određenog pravnog lica daje tom istom pravnom licu radi obezbeđivanja likvidnosti, a na osnovu zaključenog ugovora o zajmu između osnivača i firme.

“Ugovorom o zajmu uređuju se iznos pozajmice, rok za vraćanje, namena pozajmljenih sredstava, kao i ostali obavezni elementi koje ugovor o zajmu mora da sadrži”, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS) za Biznis.rs.

Preduzeće, odnosno društvo, dužno je da pozajmicu vrati na ugovoren način i u ugovorenom roku, kako bi predupredilo potencijalno nepovoljniji poreski tretman pozajmice od strane Poreske uprave. Ukoliko privredno društvo ne isplati osnivaču pozajmljena sredstva, dug po tom osnovu može se konvertovati u kapital, čime se povećava osnovni kapital društva i gasi obaveza isplate pozajmice.

Ugovor o zajmu treba sačiniti u pismenoj formi. Pisani ugovor, sa svim definisanim bitnim elementima,  služi kao dokaz da se stvarno radi o pozajmici, ukoliko dođe do kontrole Poreske uprave.

“Pozajmica osnivača za likvidnost u postupku poreske kontrole poslovnog subjekta ponekad se izjednačava sa uplatom avansa ili sa uplatom pazara kod preduzetnika, što ima potpuno drugi poreski aspekt”, naglašava predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ mr Snežana Mitrović.

Poreska uprava u postupku kontrole, pored načela zakonitosti, primenjuje i načelo fakticiteta, suštine iznad forme. Zbog toga bi svi ugovori o zajmu trebalo da budu ispravno sklopljeni i formalno ispravni.

“Važno je naglasiti da ukoliko visina zajma koju daje fizičko lice (uplatom na tekući račun društva) prelazi 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan izvršenja transakcije, Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma propisana je obaveza izveštavanja Uprave za sprečavanje pranja novca o nastaloj transakciji. Obavezu izveštavanja ima banka kod koje je izvršena transakcija”, navodi Mitrović.

Prema Zakonu o PDV-u, na promet novca i kapitala kod kreditnih poslova, uključujući i posredovanje kao i novčane pozajmice, ne postoji obaveza plaćanja PDV.

Kada se osnivač privrednog društva odrekne prava na povraćaj pozajmice, koju je po ugovoru dao privrednom društvu, i ako je taj iznos veći od 100.000 dinara privredno društvo je, kao primalac poklona, dužno da u roku 30 dana od dana nastanka poreske obaveze, podnese poresku prijavu (Obrazac PPI-3) na osnovu koje će nadležni poreski organ doneti rešenje i utvrditi obavezu za porez na poklon, po stopi od 2,5 odsto.

Kada je reč o davanju zajma između povezanih lica, treba voditi računa o nekoliko stvari.

“Licem povezanim, sa aspekta datih zajmova, smatraju se fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke. U slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25 odsto akcija ili udela, smatra se da postoji mogućnost kontrole nad obveznikom. Kada lice posredno ili neposredno poseduje najmanje 25 procenata glasova u obveznikovim organima upravljanja onda se može reći da postoji mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke”, objašnjava Mitrović za Biznis.rs.

U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, postoji propisana norma da obveznik koji koristi kredit ili zajam od povezanog lica, u poreskom bilansu posebno iskaže kamatu i pripadajuće troškove koji se odnose na depozit, kredit, odnosno zajam do visine četvorostruke vrednosti sopstvenog kapitala.

Sopstveni kapital se utvrđuje na osnovu ukupne aktive i ukupnih obaveza, iz bilansa stanja.

“Ako je utvrđena „transferna“ kamatna stopa na primljeni zajam, jednaka tržišnoj stopi, i ne postoji razlika između dva iznosa, samim tim nema ni uticaja na oporezivu dobit. Međutim ako je „transferna“ kamatna stopa po osnovu primljenog zajma veća od tržišne kamatne stope, za obračunatu razliku biće uvećana oporeziva dobit, koja ide na teret primaoca pozajmice”, zaključuje Snežana Mitrović.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...