Od početka godine prodate državne obveznice u vrednosti 504 milijarde dolara

Vlade širom sveta ove godine se rekordno zadužuju na tržištu sindiciranih obveznica, dok rast javne potrošnje dodatno povećava njihove potrebe za finansiranjem.

Prema podacima koje je prikupio Bloomberg, suvereni emitenti su od početka godine prodali obveznice u vrednosti od 504 milijarde dolara, što je više nego u prvoj polovini 2020. godine, kada su države izdvajale ogromna sredstva za podršku nacionalnim privredama tokom pandemijskih zatvaranja.

Budžetski deficiti rastu još od globalne finansijske krize, dodatno su eksplodirali tokom pandemije usled rekordno niskih kamatnih stopa, a sada se ponovo šire kako vlade povećavaju izdvajanja za odbranu i pokušavaju da zaštite domaćinstva od rasta cena izazvanog ratom sa Iranom. Dodatni pritisak stvaraju starenje stanovništva i više kamatne stope.

„Glavni pokretač povećane ponude duga jeste veća javna potrošnja, a samim tim i veće potrebe za finansiranjem“, rekao je Jens Peter Sorensen, glavni analitičar Danske Bank, ukazujući na rast izdvajanja za vojsku, infrastrukturu i energetsku tranziciju.

Nemačka i druge evropske zemlje izdvajaju stotine milijardi evra za naoružanje i municiju, dok je Evropska unija ublažila fiskalna pravila kako bi omogućila dodatnu potrošnju na odbranu i energetske projekte koji smanjuju zavisnost od fosilnih goriva.

Iako su iznosi prikupljeni putem sindiciranih izdavanja znatno manji od onih ostvarenih na redovnim državnim aukcijama, ovaj način finansiranja je naročito popularan u Evropi. Angažovanje banaka za plasman obveznica investitorima često se smatra manje rizičnim u periodima tržišne nestabilnosti, a državama pruža veću kontrolu nad vremenom izlaska na tržište.

Italija je tokom osam od poslednjih deset godina bila najveći zajmoprimac na tržištu sindiciranih državnih obveznica, a tu poziciju zadržava i u 2026. godini. Zemlja je u prvih šest meseci prikupila gotovo 70 milijardi evra. Nemačka, koja je promenila fiskalna pravila kako bi povećala ulaganja u odbranu i infrastrukturu, do sada je prikupila 14 milijardi evra kroz tri sindicirane emisije, dok su Velika Britanija, Belgija i Srbija plasirale najveće emisije u svojoj istoriji. Među deset najvećih emitenta ove godine našle su se i Australija i Meksiko.

Potražnja investitora ostaje snažna, posebno za obveznice kraćih rokova dospeća. Vlade koriste povoljan trenutak da refinansiraju postojeće obaveze i obezbede sredstva za povećanu potrošnju, uprkos neizvesnostima u vezi sa budućim kretanjem kamatnih stopa.

„Koriste priliku dok su tržišta stabilna i spremna da apsorbuju nova izdavanja obveznica“, rekao je Džonatan Oven, portfolio menadžer u kompaniji TwentyFour Asset Management.

Istovremeno, inflatorni pritisci izazvani ratom na Bliskom istoku povećali su prinose na obveznice i pogoršali izglede za globalni ekonomski rast, što je dodatno zakomplikovalo procene o budućem kretanju kamata. Očekuje se da će Evropska centralna banka ove nedelje prvi put od 2023. godine povećati kamatne stope, dok se od američkih Federalnih rezervi takođe očekuje zaoštravanje monetarne politike kasnije tokom godine.

Iako su aukcije američkog Ministarstva finansija u martu bile pogođene povećanom volatilnošću nakon početka sukoba na Bliskom istoku, investitori za sada nisu pokazali značajniji pad interesovanja za državni dug. Ipak, zahtevaju više prinose.

Aukcija američkih tridesetogodišnjih obveznica u maju bila je prva od 2007. godine na kojoj je prinos premašio pet odsto. Slično tome, britanska emisija vredna 15 milijardi funti u aprilu privukla je rekordnu tražnju investitora zahvaljujući najvišem prinosu na desetogodišnji dug još od 2008. godine.

Dodatni podsticaj rastu emisija predstavlja dospeće velikog broja obveznica izdatih tokom pandemije. Analiza banke Natixis pokazuje da su refinansiranja državnog duga u evrozoni porasla za 26 odsto tokom 2026. godine, što je znatno više od ukupnog godišnjeg rasta sindiciranih emisija od 11 procenata.

„Ova razlika sugeriše da je rekordna aktivnost u prvoj polovini godine pre svega posledica refinansiranja dospelog duga, a ne pokušaja država da se unapred zaduže pre mogućeg rasta kamata“, ocenio je Teofil Legran, strateg za kamatne stope u Natixisu.

Ipak, postoje znaci da pojedine evropske države nastoje da obezbede finansiranje pre eventualnog daljeg povećanja troškova zaduživanja. Tokom maja su Belgija, Španija, Austrija i Portugalija izašli na tržište ranije nego što se očekivalo, što pojedini analitičari tumače kao pokušaj da se iskoriste još uvek relativno povoljni uslovi finansiranja.

Do kraja godine očekuje se nastavak snažne aktivnosti na tržištu državnih obveznica. Grčka je već angažovala banke za novo izdavanje obveznica koje dospevaju 2036. godine, dok se i Švedska priprema za prodaju trogodišnjeg duga denominovanog u evrima.

„U drugoj polovini godine na tržište će stići još velika količina državnog duga zemalja evrozone“, ocenio je Harvi Bredli, direktor za globalne kamatne stope u kompaniji Insight Investment.