Podizanje kamatnih stopa biće opreznije nego ranije

Centralni bankari širom sveta polako se okreću strožijoj monetarnoj politici, u pokušaju da preduprede rastuću inflaciju ili stagflaciju. Američke Federalne rezerve (FED) su potvrdile da će početi da usporavaju svoj program otkupa državnih obveznica, ali je predsedavajući centralne banke SAD Džerom Pauel (Jerom Powell) rekao da neće razmišljati o povećanju kamatnih stopa dok tržište rada ne krene dalje da raste, odnosno da se prikazuje smanjenje nezaposlenosti.

Rezervna banka Australije odustala je od obećanja da će usidriti kratkoročne prinose na obveznice i nagovestila da ne planira da uskoro podigne referentnu stopu.

Banka Engleske (BoE) prkosila je tržišnim očekivanjima tako što nije podigla stope, dok je ostala pri stavu da će one morati da rastu u „narednim mesecima“, podseća Bloomberg.

Na krajnjem kraju spektra, Poljska i Češka su pooštrile stope, a Norveška je nagovestila da će to učiniti ponovo u decembru.

Sa jačanjem inflacije i usporavanjem rasta, većina kreatora politike u razvijenim privredama suočava se sa balansiranjem u kojem se rizici skoro podjednako dele između prebrzog ili presporog delovanja.

Američki desetogodišnji prinosi na obveznice pali su u četvrtak za osam baznih poena na 1,53 odsto, što je najveći pad od avgusta, dok je trogodišnji prinos u Australiji zabeležio najveći pad u deceniji.

Rezultat je da će zvaničnici verovatno koračati pažljivo i različitim brzinama, uprkos tome što investitori zahtevaju da se era jeftinog novca okonča što pre, pa se u svojim prognozama klade da će BoE povećati stope u februaru, FED u junu, pa čak i da će Evropska centralna banka (ECB) preokrenuti svoj stav u nekom trenutku tokom 2022. godine.

Svaki kreator monetarne politike će želeti da izbegne čuvene greške ECB iz 2008. i 2011. godine, kada su kamatne stope povećane samo da bi pretnja inflacije nestala i rast bio veštački ograničen.

Pojedini među njima, uključujući i zvaničnike FED-a, takođe će želeti da testiraju nove strategije za omogućavanje inflacije da se “razmahne” više nego u nekim ranijim slučajevima, kako bi se učvrstio oporavak rasta i zapošljavanja.

Pauel, koji nije siguran da će ni sam imati posao u februaru jer tek treba da bude razmatran njegov eventualni ponovni izbor, rekao je da „inflacija koju vidimo zaista nije posledica zategnutog tržišta rada“.

Suprotan rizik je ako centralne banke čekaju predugo i inflacija ne popusti, jer onda očekivanja za nju među kompanijama i potrošačima mogu da postanu ugrađena u planiranja, stvarajući spiralu cena koju je teže obuzdati i koja preti da uzdrma tržišta.

Neka tržišta u razvoju, uključujući Brazil i Rusiju, već agresivno pooštravaju svoju monetarnu politiku suočena sa ubrzanjem cena. Norveška, Južna Koreja i Novi Zeland takođe su počeli da povećavaju svoje kamatne stope.

Ekonomisti se klade da će se većina centralnih bankara kretati oprezno. JPMorgan Chase predviđa da će globalne kamatne stope završiti naredne godine oko tri četvrtine procentnog poena ispod proseka iz 2019. godine.

U kompaniji Nomura Holdings Inc., ekonomski analitičari takođe kažu da će povećanja biti ograničenija nego u prethodnim ciklusima jer je pandemija ostavila ožiljke koji će zauzdati stopu rasta privrede. Oni predviđaju da će prosečan globalni rast biti oko 2,5 odsto u narednoj deceniji, što je pad sa 2,8 odsto u godinama posle finansijske krize i 3,4 odsto pre krize iz 2008. godine