Poljoprivredni proizvodi u EU skuplji za četvrtinu

Prosečna cena dobara i usluga koje se trenutno koriste u poljoprivredi (inputi koji nemaju veze sa investicijama) skočila je između drugog kvartala 2021. godine i drugog tromesečja ove godine za 36 odsto. U okviru ovih inputa došlo je do značajnog povećanja cena đubriva i poboljšivača zemljišta (+116 procenata) i energije i maziva (+61 odsto).

„Rat je značajno uznemirio globalna poljoprivredna tržišta. Rusija i Ukrajina su do njegovog početka bile glavni izvoznici žitarica, pšenice, kukuruza, uljarica (posebno suncokreta) i đubriva. Takođe, akcije za postepeno ukidanje zavisnosti EU od ruskih fosilnih goriva dovele su do povećanja cena energije. Sve ovo podstaklo je nagli rast cena ključnih poljoprivrednih proizvoda i inputa“, obrazložili su iz Eurostata.

U istom periodu, prosečna cena poljoprivrednih proizvoda takođe je naglo porasla (+25 odsto). Posebno su naglo porasle cene žitarica (+68 procenata), uljarica i voća (+59 odsto) i jaja (+45 odsto).

U svakoj državi članici prosečna cena oba inputa, koji se ne odnose na investicije i poljoprivrednu proizvodnju, porasla je između drugog kvartala prošle i ove godine.

Najveće stope rasta prosečne cene poljoprivredne proizvodnje u tom periodu imale su Litvanija (+65 procenata), Estonija (+53 odsto) i Mađarska (+43 procenta). Najmanje stope rasta zabeležene su u Danskoj (rast od sedam odsto), Malti i Portugalu (po +12 procenata).

Najveće stope rasta prosečne cene pomenutih inputa bile su u Litvaniji (+91 odsto), Letoniji (+62 procenta) i Hrvatskoj (+50 odsto).

Poljoprivreda i šumarstvo pojačano troše energiju

Ukupna potrošnja energije u EU tokom 2020. godine bila je šest odsto manja u odnosu na 2019. godinu, a primećen je i blagi porast energije koju je potrošio sektor poljoprivrede i šumarstva, od oko jedan odsto. Poljoprivreda i šumarstvo su činili tri odsto ukupne energije potrošene te godine, a sa izuzetkom Švedske, u svim zemljama članicama EU zabeleženo je smanjenje ukupne potrošnje energije.

„Smanjenje potrošnje energije bio je cilj EU još od pre trenutne energetske krize. Pandemija korona virusa promenila je naše navike u potrošnji energije zatvaranjem radnih mesta i povećanjem vremena koje mnogi ljudi provode kod kuće. Dok su neki sektori kao što je vazdušni saobraćaj bili ozbiljno pogođeni, drugi poput poljoprivrede i šumarstva nisu“, ocenjeno je u izveštaju Eurostata.

Najveće stope pada zabeležene su u Luksemburgu (od 14 odsto), Španiji (za 11 procenata i Italiji (pad devet odsto). Najmanje promene bilo je u Rumuniji gde je u 2020. godini potrošeno za jedan procenat manje električne energije, dok je u Mađarskoj i Bugarskoj pad bio po dva odsto.

Kada je reč o potrošnji energije u sektoru poljoprivrede i šumarstva, velike stope rasta potrošnje energije evidentirane su u brojnim državama članicama, posebno Malti (10 procenata), Portugalu (osam odsto) i Hrvatskoj (šest procenata).

Ipak, bilo je i nekih država članica za koje je potrošnja energije u sektoru poljoprivrede i šumarstva smanjena. To je posebno bio slučaj u Belgiji za 11 odsto, Švedskoj za šest procenata i u Rumuniji za pet odsto.