Poljoprivrednici najčešće osiguravaju hladnjače, cena polise i do 600.000 evra

Kriza izazvana ratom u Ukrajini izuzetno je negativno uticala na agrarni sektor u celoj Evropi, pa i u Srbiji. Domaći poljoprivrednici traže razne načine da opstanu uprkos stalno rastućim cenama svih inputa.

Veliki problem se pojavio i kada je bio doveden u pitanje izvoz sirovina koje se nalaze u hladnjačama. Zbog raznih spoljnih izazova koji utiču na proizvođače, sve više poljoprivrednika se odlučuje da svoju imovinu osigura polisama.

Dajana Petić iz agencije Dnd-Top Di kaže da se u Srbiji najčešće osiguravaju mašine za proizvodnju, kao i mašine koje kreditira banka. Najzdraviji motiv imaju zadrugari koji osiguravaju hladnjače.

Osim hladnjača oni često polisama obezbeđuju i zalihe robe za prodaju ili preradu koje su smeštene u izgrađenim hladnjačama (komore za hlađenje, tuneli za zamrzavanje), veletrgovačkim preduzećima, lukama, industrijskim kombinatima i preduzećima za proizvodnju i preradu hrane…

“Generalno, u Srbiji se poljoprivredne mašine osiguravaju na volju vlasnika gazdinstva i ličnu procenu rizika ili loših iskustava da su mašine izložene rizicima gde postoji mogućnost velikih šteta i havarija”, objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da domaći poljoprivrednici koji imaju registrovana gazdinstva često kao izvore finansiranja koriste pozajmice od banke ili lizing, gde je u ugovoru obavezna stavka i osiguranje.

Rizici koje ugovori zahtevaju su osiguranje mašina od loma (prevrtanje, izvrtanje, uništenje, oštećenje, delimične i totalne štete), krađa mašine, utaja, prevara, saobraćajna nezgoda, požar, iznenadna termička ili hemijska delovanja spolja, pad ili udar predmeta, obest trećih lica, poplave, bujice, visoka voda.

“Velika zabluda o kojoj predstavnici osiguravajućih društava ne pričaju je da motor (pogonski agregat) radne mašine nije predmet osiguranja. Plašim se da ni predstavnici banaka i lizing kompanija nisu upućeni u sitna slova u polisama gde neretko angažuju licencirane zastupnike i posrednike u osiguranju radi stručnih pojašnjenja oko isključenja iz osiguranja”, kaže Petić.

Osiguranjem mašina su pokrivene štete prouzrokovane uništenjem, oštećenjem ili odnošenjem osiguranih zaliha usled požara, udara groma, eksplozije, provalne krađe, zatim nepredviđenog i iznenadnog oštećenja uređaja za hlađenje koji uzrokuje promenu ili prekid režima hlađenja, kao i usled onemogućavanja održavanja ugovorene temperature i vlažnosti vazduha i kontrolisane atmosfere u hladnjači i još nekih opasnosti koje se mogu ugovoriti.

„Sve mašine, i koje banka kreditira i koje su kupljene nekim drugim sredstvima, moraju imati svoju vrednost na koju se osiguravaju. Za slučaj totalne štete da se sredstva isplate kako bi se ista takva isfinansirala. Ako mašinu prilikom rada zadesi strujni udar, zbog preopterećene mreže, kao i nesavesno rukovanje na određenim mašinama, čestu su motivi za osiguranje“, ističe Petić.

Dajana Petić navodi da je kod osiguranja mašina od loma specifično to što osiguranjem često nisu obuhvaćeni zamenski delovi kao što su užad, trake, zupčanici, lančanici, sajle, kuke, gumena oprema.

Cene osiguranja mašina zavise od stepena zaštićenosti uređaja, iskustva onih koji rukuju, tarife kod osiguravača kao i malusne produkcije koju osiguravač uzima i propisuje u tarifu.

„Visina osiguranja može da zavisi i od toga koliko dugo su pojedinci u osiguranju, pa se daje posebna cena za vernost i čuvanje. Premije osiguranja mogu biti i milionske. Sve je do sume osiguranja za koju se preuzima rizik, odnosno vrednosti mašine. Hladnjače se osiguravaju i sa po 600.000 evra, dok vrednost srednje hladnjače određuje i cenu osiguranja od, na primer, 119.000 dinara za klijenta koji nema istoriju u osiguranju štete“, objašnjava naša sagovornica.

Kada je reč o ugovorima osiguranja za poljoprivrednike Dajana Petić savetuje angažovanje stručnjaka koji prate i znaju kolike su moguće štete.

„U praksi imamo čest slučaj ljudske greške, nepažnje, propusta koji nisu predmet osiguranja, a mogu biti stavljeni u ugovor uz dodatnu doplatu. Najčešće štete i jesu izazvane strujnim udarom, jer ljudska greška i prevelik napon struje mogu dovesti do prekida snabdevanja i samim tim otapanja skladištene robe u hladnjači. Šteta može biti pričinjena i od trećeg lica, kao što je elektrodistribucija. Tada je uzrok štete ljudski faktor, odnosno zaposleni u EPS-u. Ta šteta se likvidira po polisi osiguranja profesionalne odgovornosti. Osigurani poljoprivrednici ovu vrstu štete žele da nadoknade po svojoj polisi, što nije izvodljivo“, objašnjava Petić.