Poljoprivrednici udruživanjem mogu do tehnologije koja povećava prinose čak 2,5 puta

Cilj da Evropa bude klimatski neutralan kontinent do 2050. godine Evropska unija realizuje kroz niz projekata. U tu svrhu EU je izradila Zelenu agendu za države članice, ali i za Zapadni Balkan, gde je i Srbija preuzela obavezu da doprinese smanjenju emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, koji utiču na globalno zagrevanje. Sve ovo direktno utiče i na poljoprivredu.

„Prioriteti u Zelenoj agendi za Zapadni Balkan su klima, energetika i mobilnost, zatim cirkularna ekonomija, smanjenje zagađenja, održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane, i biodiverzitet. Jedna od mera za realizaciju ovih ciljeva biće investicije u obnovljive izvore energije (OIE), kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, i prilagođavanje mera u poljoprivredi za ublažavanje klimatskih promena. Planirano je da sredstva budu opredeljena kroz IPARD program. Srbija trenutno radi na izradi ’Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku’, u koju su uključena sva ministarstva, kao i udruženja građana, interesne grupe, Privredna komora Srbije (PKS)…“, objasnio je projektni menadžer Delegacije EU u Srbiji Boris Ilijevski na vebinaru „Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost u poljoprivredi“.

Kako je naveo, paralelno je otvoreno i nekoliko programa za energetsku efikasnost u javnim zgradama, a nedavno je otvoren i konkurs za lokalne samouprave, za prozjumere (prosumer), kojim će aplicirati za sredstva za građane.

„Mogućnosti za energetsku efikasnost i za većinsko rešenje OIE daleko su veće na selu u odnosu na grad. Mi smo u gradu ograničeni na zamenu stolarije i na solarne panele, možemo da kupimo energetski efikasan klima uređaj. Ljudi na selu to sve imaju na dlanu, sa svojim poljoprivrednim gazdinstvom – tu su geotermalna energija, biomasa, biogas – nema granica. Smatram da su mogućnosti za poljoprivrednike i za ljude koji žive na selu daleko veće nego za one u urbanim sredinama“, naglasio je Ilijevski.

Dodao je da veruje da će razvojem tržišta i razvojem politika građani u doći u susret sa nekoliko izazova koji su već identifikovani na nivou EU.

„Srbija je trenutno u fazi izrade nacionalne legislative za biogorivo i kada taj proces bude bio završen, javiće se potreba za većim udelom biogoriva i sirovina, pa će na dnevni red doći uljarice. Prelazak sa proizvodnje hrane na proizvodnju poljoprivrednih kultura koje se koriste za upotrebu energije predstavlja jedan izazov ne samo za Srbiju već i za celu EU. Kako sprečiti ili ograničiti prelazak sa bavljenja proizvodnjom hrane na proizvodnju uljarica i drugih kultura koje će se koristiti za biogorivo. Ta indirektna promena namene zemljišta biće u fokusu, što je već goruća tema na nivou EU“, ističe projektni menadžer Delegacije EU u Srbiji.

Ilijevski smatra da će se tada poljoprivrednici susresti sa ’slatkim mukama’ – u šta ulagati, koji vid OIE u kombinaciji sa drugim oblikom i energetskom efikasnosti daje najbolje rezultate.

„Ta kalkulacija u šta treba ulagati je već u fokusu kod poljoprivrednika, ali je bitno da se udružuju, zajednički da nastupaju i zajednički da učestvuju na tržištu, sarađuju i uključuju se u lanac snabdevanja energijom i energentima. Tu vidim mogućnost za dalji razvoj cele ove priče. EU će svakako nastaviti da ulaže u negativne uticaje klimatskih promena, u OIE i energetsku efikasnost“, napomenuo je Ilijevski.

Menadžerka udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, koje su ove godine osnovala tri najveća vetroparka u Srbiji, Danijela Isailović, kaže da je reč o poslovnoj asocijaciji čiji je cilj da poveže privredne subjekte koji se bave OIE, kako bi unapredili investicioni ambijent u Srbiji i stvorili uslove da imamo više zelene energije.

„Svesni smo da ni biznis ni države ne mogu to sami, već da je građanin taj od koga mnogo zavisi i zbog njega svi to radimo, kao i zbog zdravije životne sredine. Tako je jedan od naših glavnih ciljeva edukacija i podizanje svesti“, izjavila je Isailović.

Ona je navela da je od 2016. do 2019. godine izgrađeno sedam vetroparkova u Srbiji, kao i da su vetroturbine postavljene u Alibunaru, Kovačici i drugim mestima, gde je Udruženje OIE Srbije više puta držalo prezentacije i obaveštavalo građane o svakom koraku i svim rutama. Izgradnju poverenja na lokalnom nivou istakla je kao jednu od najbitnijih stavki, pored ispunjavanja pravno-ustavnih pravila Republike Srbije.

„Dobar odnos sa lokalnom zajednicom i poštovanje poljoprivrednika i ukazivanje na mogućnosti, benefite koje će oni i lokalna zajednica, a i čovečanstvo, imati od tih projekata su nešto ključno i mi imamo čitave studije o tome, u šta se dosta ulaže, kao i u donacije, sponzorstva i u društveno-odgovorno poslovanje, kako bi svi funkcionisali i kako bi svi shvatili da su na istom zadatku. Naravno, i tim poljoprivrednicima se isplati korišćenje njihove zemlje blagovremeno, u skladu sa nekim tržišnim uslovima“, napomenula je Isailović.

Tehnički ekspert GEFF programa Luka Naglić objasnio je da se kroz pomenuti program finansiraju solarni paneli za proizvodnju struje, ali i za proizvodnju tople vode, koji se nalaze na krovovima privatnih kuća.

„Poljoprivrednici mogu da uzmu kredit putem GEFF-a i dobiti povraćaj novca do 15 i 20 odsto ukoliko kupe ove tehnologije. Mi možemo da podržimo potrošnju poljoprivrednika u kućama, ali ne možemo podržati komercijalne investicije u poslovnim prostorima. Međutim, postoje dve tehnologije koje su vezane za proizvodnju energije koje imaju značajnu sinergiju sa poljoprivrednom proizvodnjom. Prva koja može da doprinese razvoju sela je instalacija biogasne elektrane koja može da koristi sve vrste otpada koji se javljaju prilikom poljoprivredne proizvodnje (primarne – od biljaka i sekundarne – od životinja), ali i drugog otpada (kao što je industrijski otpad)“, objašnjava Naglić.

Takvo postrojenje, kako kaže, ima bakterije u uslovima u kojima nema kiseonika, prave biogas koji, kada se prečisti, nastaje metan koji se koristi u termoelektranama za proizvodnju energije. Na taj način se omogućava pristup besplatnoj energiji, a ostatak takvog načina dobijanja iste je organsko đubrivo koje se može koristiti za đubrenje njiva.

„Ovakva tehnologija zahteva da se poljoprivrednici udruže, jer nije u pitanju jeftino ulaganje. Biogas je aktivan već desetinama godina, a jedna nova tehnologija, koja se pojavila u poslednjih nekoliko godina, a za koju mi nemamo domaću reč jeste ‘Agrivoltaic’. Ona predstavlja kombinaciju poljoprivredne primarne proizvodnje i solarnih panela na jednoj istoj površini. Kada bi se na samo jedan odsto obradive površine u svetu postavili solarni paneli, imali bismo dovoljno električne energije za celo čovečanstvo. Potencijal je enorman“, otkrio je Naglić.

On je ukazao da se bi se primenom u poljoprivredi na ovaj način dobili veći poljoprivredni prinosi uporedo sa proizvodnjom struje.

„Rađena su razna istraživanja na raznim ratarskim kulturama, i na ljutim papričicama su registrovani najbolji rezultati, gde se proizvodnja povećala čak 2,5 puta. To je slučaj jer je u letnjem periodu sunce prejako i kada tim biljkama date malo hlada, one jako dobro reaguju, a takođe se smanjuje i potrošnja vode po datom prinosu. Ovo je veoma korisno uzevši u obzir suše koje su aktuelne u letnjem periodu. Kombinacija solarnih panela i primarne poljoprivredne proizvodnje može biti jedno od rešenja za budućnost“, zaključio je tehnički ekspert GEFF programa.