Povećanje cenzusa za dečji dodatak obuhvatilo bi veći broj dece iz najugroženijih porodica

Glavni cilj dečijeg dodatka je da roditeljima u teškom materijalnom položaju pomogne pri odgajanju dece. Pravo na ovaj vid pomoći imaju domaćinstva koja ne prelaze mesečne prihode od 10.707,9 dinara po članu i koja nemaju dodatne nekretnine pored one u kojoj žive.

Mesečni iznos dečijeg dodatka trenutno iznosi 3.569,3 dinara, dok je za jednoroditeljske porodice zakonom predviđeno uvećanje ovog iznosa za 30 odsto, a za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom za 50 odsto. Ukoliko se iznos dečijeg dodatka uveća po više osnova ukupan iznos uvećanja ne može da bude veći od 80 odsto.

Fiskalni savet je nedavno u svojoj analizi ukazao da deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2 odsto, koja je osetno viša od opšte populacije (21,7 odsto). Zato je, prema njihovoj oceni, jasan prioritet za smanjenje siromaštva dece unapređenje iznosa i obuhvata dečijeg dodatka.

Kako su naveli, povećanje iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za više od dve trećine, sa trenutnih 245.000 na oko 415.000 dece, omogućilo bi da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1 odsto, a sama reforma bi zahtevala sredstva od 14 milijardi dinara koje je moguće obezbediti u budžetu za 2023. godinu.

Na pitanje ima li prostora da dečiji dodatak bude uvećan i koliko, s obzirom na rastuću inflaciju, iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za Biznis.rs navode da u ovom trenutku ne mogu da odgovore da li će biti izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Kako objašnjavaju, pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod po članu porodice, umanjen za poreze i doprinose, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, ne prelazi predviđeni cenzus.

“Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak usklađuje se 1. januara i 1. jula tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Redovni cenzus od 1. jula 2022. godine iznosi 10.707,90 dinara po članu porodice”, navode u ovom ministarstvu.

Neophodno povećati dohodovani cenzus

Komentarišući predlog Fiskalnog saveta predsednica udruženja “Mame su zakon” Tatjana Macura za naš portal kaže da bi osim povećanja dečijeg dodatka za četvrtinu, sa sadašnjih 3.569 dinara na 4.500, bilo dobro razmotriti i to da se dohodovani cenzus (10.707,9 dinara) takođe uveća, jer se on godinama nije menjao, dok su cene svakako rasle.

“Time bismo obuhvatili i veći broj dece iz najugroženijih porodica. Svakako, ukoliko se predlog Fiskalnog saveta usvoji i zaista dođe do smanjenja siromaštva među najmlađom populacijom tu meru treba pozdraviti, ali je istovremeno neophodno raditi i na drugim merama koje će podstaći izlazak dece iz najsiromašnije kategorije”, smatra Macura.

Roditelji rade i po dva posla, drugi po pravilu u „sivoj zoni“

Ako se uzme u obzir da je međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine iznosila 14 odsto, da je za godinu dana samo hrana poskupela 20,8 odsto, a da je prema poslednjim podacima medijalna neto zarada u julu iznosila 56.000 dinara, što znači da je polovina zaposlenih imala platu do navedenog iznosa, postavlja se pitanje na koji način se dovijaju roditelji kako bi obezbedili pristojan život svojoj deci.

“Prema našim saznanjima, dakle iz neposrednog iskustva onih koji sa nama dele svoju muku, najčešće se odlučuju da rade dva posla, od kojih je po pravilu taj dodatni posao u crnoj ili sivoj zoni. Ukoliko je reč o porodicama sa novorođenčetom najčešće više poslova istovremeno rade očevi, a u slučajevima kada su deca nešto veća i samostalnija, to budu i majke, dok brigu o deci preuzima šira porodica, to jest baka-deka servis„, navodi Macura u razgovoru za Biznis.rs.

Ona ukazuje da je razlika između medijalne i minimalne zarade (35.012 dinara) suviše mala, a s obzirom na rast inflacije i skok cena roba i usluga lako se zaključuje da porodice u Srbiji žive sve teže.

“Sve češće i u razgovoru sa onima za koje možemo reći da dolaze iz srednje ili više srednje klase možemo čuti komentare na to koliko je život poskupeo. Namera Fiskalnog saveta kroz set predloga koji obuhvataju veća izdvajanja za podršku najugroženijima, ali i izmene u pogledu oporezivanja, jeste da se talas krize koji nas ne može zaobići najbezbolnije prebrodi”, zaključuje predsednica udruženja “Mame su zakon” Tatjana Macura.