Prinosi državnih obveznica Nemačke i SAD u porastu

Narodna banka Srbije objavila je pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu od 31. januara do 4. februara, sa fokusom na Sjedinjene Američke Države (SAD) i Nemačku.

Prinosi državnih obveznica SAD su u navedenom periodu porasli duž cele krive prinosa u odnosu na kraj prethodne nedelje. Prinos dvogodišnje obveznice povećan je za oko 15 b.p. (na 1,31 odsto), dok je prinos desetogodišnje obveznice povećan za oko 14 b.p. (na 1,91 procenat), piše u pregledu Narodne banke Srbije (NBS).

Tokom izveštajnog perioda snažno su porasli i prinosi nemačkih državnih obveznica duž cele krive prinosa. Prinos nemačke dvogodišnje obveznice povećan je za oko 31 b.p. na –0,31 odsto, dok je prinоs desetogodišnje obveznice povećan za 25 b.p. na 0,20 procenta. Prinosi su rasli nakon objave podataka o inflaciji i nakon konferencije Kristin Lagard (Christine Lagarde).

Rast zaposlenosti i zarada u SAD

Prinosi u SAD su rasli nakon sastanka Evropske centralne banke (ECB), a najviše nakon što su objavljeni podaci sa tržišta rada u SAD za januar, koji ukazuju na nastavak snažnog rasta zaposlenosti krajem prošle i početkom ove godine, na povećano učešće na tržištu rada, kao i na nastavak snažnog rasta zarada.

„S druge strane, objavljeni podaci ukazuju na nastavak snažnog rasta ekonomije SAD uz, iako nešto sporiji, i dalje značajan rast aktivnosti u proizvodnom i uslužnom sektoru. Broj radnih mesta van sektora poljoprivrede (NFP – NonFarm Payrolls) u januaru je povećan za 467.000 u odnosu na prethodni mesec, što je daleko iznad očekivanja (125.000)“, navodi se na sajtu NBS.

Podatak za decembar revidiran je naviše za čak 311.000, na 510.000, dok je podatak za novembar povećan za 398.000, na 647.000.

Prosečan mesečni rast broja zaposlenih u poslednjoj godini u SAD veći je od 550.000, a ukupan broj radnih mesta sada je za oko 2,9 miliona manji nego u februaru 2020. godine, pre početka pandemije korona virusa.

„Stopa nezaposlenosti blago je povećana, na četiri odsto (sa 3,9 procenata u decembru), usled povećanja stope participacije na 62,2 odsto (sa 61,9 procenata u decembru), iako je i dalje znatno ispod nivoa od 63,3 odsto pre početka pandemije“, navodi se u izveštaju.

Zarade po radnom satu povećane su za 0,7 procenata u odnosu na prethodni mesec, odnosno za 5,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, nakon 5,2 procenta u decembru.

Povećanje kamatnih stopa u Nemačkoj

Učesnici na tržištu u Nemačkoj očekuju povećanje kamatnih stopa tokom ove godine, kao i smanjenje neto kupovine aktive APP u martu i završetak već u trećem tromesečju, kada budu dostupne nove procene inflacije.

„Tržišna vrednovanja sada ukazuju na rast kamatnih stopa ECB-a od 50 b.p. do kraja godine. Nemačka desetogodišnja obveznica je tokom posmatranog perioda dostigla nivo od oko 0,20 odsto, što je najviši nivo od početka 2019. godine, dok je dvogodišnja obveznica dostigla nivo od oko –0,22 procenta, najviši nivo u poslednjih više od šest godina“, objašnjeno je u izveštaju NBS.

Stopa inflacije u zoni evra povećana je sa pet odsto, koliko je iznosila u decembru, na 5,1 odsto u januaru, iako je bilo očekivano usporavanje rasta cena (4,4 procenta). Rast ukupne inflacije u najvećoj meri posledica je rasta cena energenata, koje su u januaru povećane za šest odsto, odnosno za 28,6 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Stopa bazne inflacije, koja isključuje energente, hranu, alkohol i duvan, smanjena je u odnosu na prethodni mesec i iznosi 2,3 odsto (prethodno 2,6 procenata), ali manje od očekivanja (1,9 odsto). Usporavanje bazne inflacije posledica je vraćanja poreskih stopa u Nemačkoj na nivo pre pandemije, ali kada se izuzmu ovi efekti, bazna inflacija takođe raste.

Na sastanku ECB-a referentna kamatna stopa, kao i kamatne stope na kreditne i depozitne olakšice, zadržane su na postojećem nivou od nula odsto, 0,25 procenata i –0,50 odsto respektivno. ECB očekuje da kamatne stope ostanu na trenutnom ili nižem nivou, sve dok ECB u svojim projekcijama ne bude očekivala inflaciju od dva procenta, ne samo na kraju perioda na koji se projekcije odnose (u srednjem roku), već i pre toga.

ECB tokom ovog tromesečja nastavlja da sprovodi obim kupovine aktive u okviru programa PEPP, ali u manjem obimu, a kupovine u okviru ovog programa završiće krajem marta ove godine. HoV će se reinvestirati najmanje do kraja 2024. godine.

Državne obveznice za restituciju na “Prime Listing” Beogradske berze

Radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu državne obveznice Republike Srbije uključene su na “Prime Listing” Beogradske berze (za najkvalitenije hartije od vrednosti), a prvi trgovački dan bio je 26. januar. Beogradska berza je 24. januara donela Rešenja o uključenju dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti na “Prime Listing” regulisanog tržišta, objavila je Uprava za javni dug.

U pitanju je tržišni segment “Prime Listing-Obveznice” i to obveznica emitovanih radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Kako je navedeno, Beogradska berza listirala je serije petogodišnjih, desetogodišnjih i dvanaestogodišnjih obveznica. Tako su listirane različite obveznice sa dospećem 14. januara 2023. godine, kao i sa istim datumom svake godine sve do 2034. godine.