Rast euribora od samo jedan odsto povećao bi rate kredita za 50 evra

Velika prašina podigla se oko izjave guvernera Hrvatske narodne banke Borisa Vujčića koji je upozorio da bi rate kredita građanima sa dugoročnim pozajmicama, odobrenim uz varijabilne kamatne stope, mogle da rastu od 10 do čak 20 procenata.

Mogući rast euribora, referentne kamatne stope koja čini osnovicu u strukturi nominalne kamate pri obračunu kamatnih stopa na kredite koji su indeksirani u evrima, brine i klijente banaka koje posluju u Srbiji.

Profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić kaže da ako euribor raste to će se osetiti svuda, jer njega formiraju banke koje posluju u Zapadnoj Evropi.

„Ako euribor bude rastao, on će rasti za celu Evropu, i za Hrvatsku i za Srbiju. Međutim, Hrvatska to gleda drugačije, ona ulazi u evrozonu i svi krediti će biti u evrima, uskoro neće imati kredite u drugoj valuti. U Srbiji imamo indeksirane i u dinarima i u evrima, ali generalno ponuda evroindeksiranih kredita u bankama ipak dominira“, kaže Grubišić.

On ističe da se rast euribora može očekivati, samo je pitanje kada će se to desiti.

„O ovoj temi se već dugo spekuliše, jer postoje naznake da tako nešto može da se desi. Inflacija probija ciljane okvire i u nekom trenutku može doći do rasta euribora. Ako se bude podgrevala inflacija može se doneti odluka o podizanju kamatnih stopa, jer je to jedan od načina borbe protiv inflacije“, navodi Grubišić.

Naš sagovornik ocenjuje da do značajnog rasta kamatnih stopa ipak neće doći u bliskoj budućnosti, jer će to negativno uticati na privredni rast.

Kreditna savetnica Snežana Vukmirović kaže da, kada je reč o kretanju euribora, prognoze su da neće biti većih oscilacija u narednom periodu, bar dok se ne stiša situacija oko pandemije.

Na tržištu Srbije najniža margina kamate koju nude banke jeste 2,95 odsto (zvanično po kataloškim ponudama). Kada se od te cifre oduzme trenutna vrednost euribora (-0,545) dolazimo do nominalne kamatne stope koju klijenti trenutno plaćaju, a to je 2,4 procenta.

Ako za primer uzmemo kredit od 100.000 evra sa rokom otplate od 360 meseci, rata kredita bila bi 390,20 evra. Ukoliko bi došlo do rasta euribora za jedan odsto, nova kamata bi iznosila 3,40 odsto i u skladu sa njom rata kredita bi bila 443,48 evra.

„U ponudi banaka imamo i fiksne kamatne stope, trenutno su 3,85 odsto za kredite do 30 godina, dok bi rata kod ovakvog kredita bila 468,61 evra. Potrebno je da euribor ima skok od 1,45 odsto da bi se varijabilna i fiksna kamata izjednačile. To bi dovelo do rasta od 78 evra na mesečnom nivou. Ovakav rast euribora bio bi procentualno daleko veći od onoga što najavljuje hrvatski guverner“, naglašava Vukmirović.

Ona dodaje da u Srbiji veliko učešće u ukupnom broju prometovanih nekretnina imaju kreditni kupci, od kojih se najveći deo odlučuje za varijabilne kamate.

Inače, EURIBOR je skraćenica koja na engleskom jeziku znači „Euro Interbank Offered Rate“ ili „evropska međubankarska stopa“ i zapravo predstavlja kamatu po kojoj prvoklasne evropske banke jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu. Banke u našoj zemlji euribor koriste kao referentnu kamatnu stopu, odnosno osnovicu u strukturi nominalne kamate pri obračunu kamatnih stopa na kredite koji su indeksirani u evrima. To su dugoročniji krediti za privredu i stanovništvo, a kada su u pitanju krediti za građanstvo to podrazumeva najčešće stambene i auto kredite.