Rast kamatnih stopa ne bi trebalo da ugrozi firme u regionu

Ceo poslovni svet nadao se da ulazimo u postkovid period i da je oporavak pred nama, ali se ispostavilo da je pandemija žilavija nego što se mislilio i da će novi omikron soj stvoriti probleme koji će trajati još neko vreme, rekla je predsednica uprave kompanije Podravka Martina Dalić na ovogodišnjem CEO samitu u Beogradu.

Govoreći o planovima za Zapadni Balkan u 2022. godini, ona je navela da najnovija dešavanja stvaraju dodatne rizike za poslovanje njene kompanije i potrebu da se bude oprezniji kada su u pitanju kretanje cena, lanci snabdevanja i upravljanje u kojem treba uravnotežiti očekivanja sa rizicima.

U tom kontekstu, ona je istakla da je Podravka brzo naučila da se prilagodi nadolazećim rizicima jer je ključ uspeha i opstanka upravo u brzom prilagođavanju promenama i novonastalim okolnostima.

“Iako veliki sistem za naše prilike, Podravka je uspela. U gotovo nekoliko dana i nedelja organizovali smo poslovanje tako da odgovorimo panici na samom početku pandemije i u potpunosti sačuvali neometano snabdevanje tržišta i proizvođača”, istakla je Dalić.

Šef agrobiznis tima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za jugoistočnu Evropu Miljan Ždrale istakao je da je već došla čitava generacija nakon napuštanja socijalističkog sistema i da bi proces tranzicije trebalo da se privede kraju.

“Mi imamo lekcije iz bližeg okruženja i mislim da ćemo imati, i da već sada imamo, uspešne tranzicijske priče”, istakao je on. 

Govoreći o fotorobotu kompanije iz regiona koja bi zavredela partnerstvo i pomoć EBRD, Ždrale je rekao da ga je, uprkos tome što je na tržištu dosta novca, teško definisati jer se menjala i sama ERBD i njeni kriterijumi, ali i samo tržište.  On je naglasio da je to dvosmerna ulica koja znači partnerstvo.

„Mi se trudimo da budemo komplementarni, dugoročan partner, da se ne povučemo kad je teško, što smo dokazali tokom krize u Rusiji 1998. godine”, naglasio je on i dodao da je EBRD od juna potpisnik Pariskog sporazuma i da bi 50 odsto investicija do 2025. godine trebalo da bude u održivom, zelenom razvoju koji ne uključuje samo ekološke izvore energije, već i razvoj tehnologija i startapa.

Kako je naveo Miljan Ždrale, bankarski krediti su povoljni, ali nedostaje dokapitalizacija.

I Martina Dalić je istakla da, uprkos krizi, za privredu postoje mogućnosti i šanse koje treba tražiti u novim prilikama i novim potrošačima. Ona je podsetila da je nakon prvog talasa korona virusa usledila turistička sezona koja nije bila dobra i gubitke koji su proizašli iz toga trebalo je nadoknaditi na drugačiji način što je, prema njenim rečima, bila lekcija koja znači da treba biti agilan i spreman za odgovor na izazove tržišta.

Kao jednu od glavnih promena koja će ostati i nakon što se pandemija završi, Dalić je navela digitalizaciju koja je umnogome olakšala poslovanje i gde su u okviru Podravke za samo nekoliko dana raspodeljeni timovi koji su nesmetano obavljali svoj deo posla. A i danas, prema njenim rečima, polovina radnika radi online, jer je još uvek aktuelan kovid režim.

“Mislim da nas je pandemija naučila da stvari ne treba uzimati zdravo za gotovo i da je jako bitna lekcija da bolest može zaustaviti svet, pa i poslovanje neke kompanije”, upozorila je ona. 

Kada je reč o sve brže rastućoj inflaciji, ali i o tome da se očekuje da centralne banke podignu referentne kamatne stope, kao i o načinu na koji to može da se odrazi na privredu, Martina Dalić je ocenila da je sve to jedan proces koji iziskuje izvesnu količinu vremena, ali da ne očekuje neke veće šokove. 

“Inflacija koju vidimo dolazi od porasta cena energije, ali se prenosi na potrošače kroz maloprodajne cene. Pojaviće se i zahtevi radnika, jer će rast cena uticati na standard ljudi i to je proces koji će trajati neko vreme”, rekla je ona dodajući da će mere koje se preduzimaju u Evropskoj uniji malo kasniti na naše prostore. 

Takođe, ekonomski kontekst u kojem su kamatne stope i inflacija pozitivni brojevi je, prema njenim rečima, normalno razdoblje za razliku od prethodnog perioda u kom su bili negativni.

“Dakle, ne vidim opasnost od naglog rasta kamatnih stopa koje bi ugrozile poslovanje, tim pre što postoje i bespovratna sredstva koja smanjuju pritisak”, podvukla je ona.