Rat u Ukrajini imaće veći uticaj na Srbiju nego na većinu drugih zemalja istočne Evrope

„Pad proizvodnje u energetskom sektoru od 22 odsto na godišnjem nivou u prva dva meseca i februarska inflacija od 8,8 procenata, pojačani ratom u Ukrajini, uticali su na loše ekonomske pokazatelje Srbije na početku 2022. godine“, navodi se u prolećnom izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).

Ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da sada „možemo videti koju nam je cenu ispostavio partijski menadžment u elektroprivredi, jer su se desile neke stvari koje nikako nisu smele“.

„Imali smo probleme koje ozbiljna zemlja sebi ne sme da dopusti. Krajnje je vreme da EPS dobije kvalitetne upravljačke kadrove koji će voditi računa o strukturi troškova. Dosadašnjim načinom proizvodnje mogli bismo da preguramo trenutne probleme u energetici, jer nismo zavisni od uvoza uglja“, ističe Stevanović.

Bečki institut konstatuje da je Vlada Srbije pokušala da zaustavi inflaciju kontrolom cena, ali bez mnogo uspeha. Cene osnovnih životnih namirnica su zamrznute od novembra 2021. godine, ali je indeks cena hrane svakako porastao za 3,4 odsto između novembra 2021. i februara 2022. Cene naftnih derivata bile su ograničene od februara, ali su njihovi maksimumi bili postavljeni toliko visoko da nije bilo nikakvog stvarnog uticaja.

Balansiranje između Rusije i EU

Rat u Ukrajini imaće veći uticaj na Srbiju nego na većinu drugih zemalja istočne Evrope, zbog bliskih ekonomskih i političkih veza sa Rusijom, ocenjuju analitičari Bečkog instituta. Rusija je među prvih pet partnera Srbije u pogledu stranih direktnih investicija i izvoza.

Priliv investicija iz Rusije čini oko sedam odsto ukupnih stranih ulaganja u Srbiju. Izvoz Srbije u Rusiju u prošloj godini bio je vredan 900 miliona evra (uglavnom prehrambeni i poljoprivredni proizvodi), što je činilo oko četiri odsto ukupnog izvoza. I trgovinski i investicioni tokovi vezani za Rusiju biće niži u narednom periodu kao posledica tamošnjeg ekonomskog pada i činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji neće ništa promeniti. Ruska preduzeća trenutno trpe i suočavaju se sa veoma neprijateljskim stavom evropskih tržišta, pa je malo verovatno da će povećati svoje prisustvo u Srbiji, smatraju bečki ekonomisti.

Ipak, pravi izazovi ne proističu iz ovih direktnih i neposrednih efekata, već iz politike balansiranja između EU i Rusije.

„Politika balansiranja je dobra za Srbiju dok može da traje. Ipak, izgleda da ćemo morati da se opredelimo, jer „volim ceo svet“ trenutno ne prolazi. Nemam dilemu da bi odluka trebalo da bude okrenuta ka Zapadu, pošto će nam tako šteta biti manja. U oba slučaja gubimo na kratak i srednji rok, dok na dugi rok dobijamo“, mišljenja je ekonomista Aleksandar Stevanović.

Odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji nije naišlo na odobravanje u zemljama EU i smatra se da podriva njene napore da oslabi Rusiju. Ali, Bečki institut podseća da protiv naše zemlje još uvek nisu preduzeti nikakvi koraci. Srbija se takođe ponudila da bude domaćin svih pregovora između Rusije i Ukrajine, što se može tumačiti kao pokušaj da zadrži svoju trenutnu „uravnoteženu“ poziciju. Teško je predvideti kako će se situacija razvijati, ali je veoma lako zamisliti scenario u kome će Srbija morati da bira jednu ili drugu stranu.

„Ukoliko bi do toga došlo, očigledna dilema „Rusija ili EU“ je za Srbiju zapravo nejasna, bar sa ekonomske tačke gledišta, jer Srbija ima mnogo veću ekonomsku dobit od EU nego od Rusije. Rusija može da obezbedi sedam odsto priliva investicija, dok zemlje EU čak 66 odsto; u Rusiju ide četiri odsto srpskog izvoza, a u Uniju 65 odsto. Srbija je možda dobila povoljnu cenu ruskog gasa (270 dolara za 1.000 kubnih metara), što prema rečima predsednika Srbije znači uštedu od oko 300 miliona evra, ali je između 2014. i 2020. dobila oko 1,5 milijardi evra od EU kroz instrumente pretpristupne pomoći“, analizira Bečki institut.

Naravno, političke odluke se ne donose uvek na ekonomskim osnovama, a bliske političke veze između Srbije i Rusije mogu na kraju preovladati. Rusija je najveći saveznik Srbije u rešavanju kosovskog spora, a veliki deo javnosti u Srbiji naklonjen je Rusiji.

„Zbog toga se Srbija sada možda odlučila da stane uz Rusiju. Ali ako to uradi, platiće veliku ekonomsku cenu, i kratkoročno i srednjoročno, jer će izgubiti svoj pažljivo osmišljen status ekonomskog lidera Zapadnog Balkana, koji neguje godinama. Čak i ako Srbija odluči da zauzme pragmatičniji kurs – pristajanje na stranu EU i nametanje ograničenja Rusiji, i dalje će biti na gubitku, zbog investicija i cene gasa. Izvesno je da će Srbija ekonomski izgubiti, kako na kratko, tako i srednjeročno“, navodi se u izveštaju Bečkog instituta.

„Sumnjam u informacije da gas za Srbiju po isteku ugovora neće biti po sadašnjoj ceni, jer me baš interesuje kome će ga Rusi prodavati. To sada služi za podizanje tenzija, jer koliko je naš interes da gas kupimo, toliko je njihov interes da ga prodaju“, smatra Aleksandar Stevanović.