Razlike u poreskoj obavezi ako se stan izdaje pravnom ili fizičkom licu

Tržište nekretnina doživelo je nedavno pravi bum u Srbiji, a cene najma stambenog prostora ponegde su skočile i do 30 odsto. Onima koji već neko vreme razmišljaju o tome da izdaju svoju garsonjeru ili neki veći stan koji „zvrji“ prazan, takav podatak mogao bi da zvuči prilično primamljivo. Ipak, treba imati u vidu obaveze koje to nosi sa sobom. Jedna od njih svakako je i porez koji treba platiti.

Porez na dugoročno izdavanje nekretnina u Srbiji iznosi 20 odsto, a ko ga plaća zavisi od toga ko je zakupac, odnosno da li je u pitanju fizičko ili pravno lice.

Poreski savetnik Milan Trbojević kaže da ukoliko je, na primer, stan izdat fizičkom licu za 100 evra, zakupodavac treba da plati 20 evra poreza državi, piše B92.

U slučaju da se izdaje poslovni prostor, lokali, kancelarije i slično, porez plaća pravno lice koje je zakupac.

„Međutim, ukoliko se radi o kratkoročnom izdavanju nekretnine do 30 dana, porez se obračunava drugačije. Onda se plaća paušalno, godišnje pet procenata prosečne mesečne zarade (oko 3.260 dinara) u Srbiji po ležaju. Takođe, za te dve kategorije postoji razlika i u načinu prijavljivanja odnosno dobijanja poreskog rešenja“, objašnjava Trbojević.

Kratkoročno izdavanje nekretnine se prijavljuje Poreskoj upravi i od nje dobija poresko rešenje, dok se dugoročno rentiranje prijavljuje elektronski i dobija se broj računa na koji se plaća kao i poziv na broj.

Izvršni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić za Biznis.rs kaže da je bitno da se obrati pažnja na dodatne stvari koje vlasnik treba da dogovori sa zakupcem.

„Prema iskustvu, savetujemo da se proveri da li će firma biti prijavljena na toj adresi, treba da se proveri likvidnost firme i njeno poslovanje zbog potencijalnog problema oko plaćanja. Treba proveriti delatnost firme kako ne bi imao problem sa stanarima u zgradi, na primer ukoliko delatnost firme podrazumeva veliku frekvenciju ljudi“, kaže Mitić.

Prilikom određivanja poreza i prihoda od nepokretnosti, prvo treba utvrditi šta se smatra nepokretnošću. Prema Zakonu, u nepokretnosti spadaju zemljište, stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Fizičko lice može dati nepokretnost u zakup pravnom licu, ali u tom slučaju pravno lice plaća porez.

„Kada je isplatilac zakupnine pravno lice, porez na prihod od nepokretnosti je dužno da plati to pravno lice, i to kao porez po odbitku od svake plaćene zakupnine“, objašnjava Mitić.

Prihodom od nepokretnosti smatra se ostvarena zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa, a koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električne energije, telefona i slično). Zakon propisuje izuzetak koji se odnosi na prihode koje od izdavanja nepokretnosti ostvari preduzetnik koji obavlja delatnost izdavanja nepokretnosti, a koji se oporezuju kao prihod od samostalne delatnosti.

„Skrećemo pažnju na to da samo poreski obveznik može podneti ovu poresku prijavu, dakle samo fizičko lice koje prima zakupninu (zakupodavac). Ostala lica, uključujući i zakupca, sve i da imaju primerak ugovora o zakupu, jednostavno po zakonu nisu ovlašćena za podnošenje ove poreske prijave, osim ako ga zakupodavac na to ne ovlasti“, zaključuje Miloš Mitić.