Razrađen biznis možete kupiti i za jedan evro

Mnogo malih biznisa nije preživelo korona krizu, a neki su i pre pandemije bili nezadovoljni i odustajali od svojih poslova. Neki su bankrotirali i otišli u likvidaciju, a mnogo je i preduzetnika koji su odlučili da pokušaju da prodaju već razrađene poslove, od kafića, restorana i fast food radnji, do servisa i prodavnica odeće. Ipak, u nekim oblastima je ovaj trend zastupljeniji nego u drugim sektorima, a cena biznisa kreće se od jednog do 250.000 evra.

„Ne bih da generalizujem, ali svakako da je dostupno mnogo kozmetičkih salona, malih trgovinskih radnji, kioska i restorana brze hrane (fastfood), restorana, kafeterija, picerija i apoteka. To je nekako prvi izbor mnogih koji žele da se bave privatnim biznisom, jer načelno ne zahteva posebna znanja, mašine i opremu, relativno je mali iznos pokretanja, pa je logično i da je najviše takvih poslova u prodaji. U poslednje vreme imamo i trend otvaranja auto-perionica. U ovim situacijama, najčešće se sve svodi na odnos dve osobe. Jedna osoba je pokretač, vodi i razvija posao, pa i u slučaju prodaje prodaje se drugom fizičkom licu koje nastavlja taj biznis. To se čini najviše zbog male vrednosti posla i ‘preduzetničkog’ modela rada, gde nema puno zaposlenih, nema komplikovane hijerarhije i organizacije posla“, objašnjava za Biznis.rs poslovni savetnik Vladimir Veličković.

Dodao je da je, ipak, i u domenu velikih korporativnih transfera bilo uspešnih prodaja.

„Nedavno je srpska softverska kompanija Nordeus prodata američkoj firmi Take-Two Interactive Software za 378 miliona dolara. Acibadem Health Group, lanac bolnica iz Turske, postao je većinski vlasnik privatne zdravstvene ustanove Bel Medic“, navodi naš sagovornik.

Ponude za svačiji džep

Kao i u slučaju bilo koje druge kupoprodaje, kako kaže, ima ponuda za ‘svačiji džep’, te se tako prodaju i firme (pravno-knjigovodstveno gledano) bez biznisa, jer je nekome potrebno da d.o.o. postoji više godina, zbog traženja kredita od banaka, investicija i tome slično, što može da košta od jednog do nekoliko hiljada evra.

„U sledećoj kategoriji su najčešći poslovi, kao što su kozmetički saloni, solarijumi, frizerski saloni, male trgovinske radnje i pokretanje takvih biznisa nije koštalo mnogo, pa se i prodaju uglavnom zato što neko želi da izađe iz posla. Cene takvih firmi kreću se između 3.000 i 5.000 evra. Zatim cenovno imamo razrađene poslove, na boljim lokacijama, sa izgrađenim brendom: fastfood, restoran, kafeterija, fitness centar i slično, a cena za ovakav biznis je od 20.000 do 40.000 evra. U istoj ceni, recimo, može da se pazari i potpuno online biznis – razrađena web platforma ili online prodavnica“, ističe autor knjige „Biznis Bukvar“.

Ali, kako kaže, ovde ponuda ne staje, već se samo radi o veoma malom broju ponuđenih biznisa. Tako je dao primer gde razrađeni butik može da košta oko 50.000 evra, a specijalizovana proizvodnja sa mašinama i opremom ili hladnjača između 70.000 i 80.000 evra.

„A ukoliko pričamo o uspešnim poslovima koji traju više decenija i vlasnici žele da se penzionišu, nema ko da ih nasledi ili prosto žele da izađu iz posla, govori se o cenama između 100.000 i 250.000 evra. U poslednje vreme sve češća je i opcija ne da se prodaje biznis, već da se traži investitor uz partnerstvo u poslu“, otkriva biznis konsultant.

Na šta treba obratiti pažnju

Postoje mnoge ‘formule’ analize biznisa i saveti šta sve treba uzeti u obzir. Tu se ne gleda, kako kaže, samo knjigovodstvena vrednost, ono što je u papirima, već i potencijal biznisa, mogućnost rasta i širenja. Iako je to vrlo proizvoljno, dodaje naš sagovornik, dobar biznis bi trebalo da košta od tri do pet puta više u odnosu na imovinu i njegov trenutni promet.

„Ukoliko pričamo o maloj radnji, tu je računica relativno laka, jer nema mnogo faktora koji utiču na cenu. Sve je u jednom objektu, ima eventualno nekoliko zaposlenih, svest o tržištu i klijenteli se lako izgradi na licu mesta… Ali kada se radi o većem biznisu, tu je već čitav spisak stvari i postupaka koje treba analizirati. Biznis model, segmentacija kupaca, zastupljenost, potencijal rasta, menadžment, paleta proizvoda i usluga, lokalna ili globalna tržišta, organizacija rada, monetizacija i tok novca, krediti i zaduženja, kapital firme“, navodi Vladimir Veličković.

On dodaje da se uglavnom u velikim poslovima angažuje i nezavisna konsultantska, revizorska kuća koja ulazi u procenu i vrednovanje, pa i posreduje u kupoprodaji. A jednu takvu kupoprodaju, kako ističe, nije teško opisati.

„Ako je u pitanju mala radnja, novi vlasnik može bukvalno u danu da preuzme posao i nastavi kao da se ništa nije desilo. Pod uslovom da je sve poznato, prethodni vlasnik se isplati u nekoliko hiljada evra i to je to. Za veći biznis, butik, proizvodnju i slično potrebno je nekoliko nedelja da se sve završi, izvrši primopredaja posla, iskomunicira se sa svim zaposlenima, a da ne dođe do zastoja u radu. Za krupne kompanije sve može da traje mesecima. Pregovori, analiza, procene vrednosti, priprema zaposlenih, tržišta i kupaca, komunikaciona kampanja koja će sve to da objasni u medijima, isplate, treninzi novog i starog menadžmenta i tako dalje“, konstatuje naš sagovornik.