Realizovano više od 70 odsto preporuka za suzbijanje sive ekonomije

Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije predstavilo je danas predlog Programa za suzbijanje sive ekonomije 2022-2025, uz osvrt na dosadašnje rezultate ostvarene u borbi za fer konkurenciju i povoljan poslovni ambijent.

Borba protiv sive ekonomije za Vladu Srbije je jedna od najvažnijih tema jer ona ne utiče samo na manju naplatu javnih prihoda, već i na privredu, pošto oni koji žele da rade u skladu sa zakonskim propisima imaju problem u nelojalnoj konkurenciji i onima koji rade u sivoj zoni, kazao je na predstavljanju programa ministar finansija Siniša Mali.

„Vlada Srbije je 2015. godine definisala i napravila prvi program koji je bio vezan za suzbijanje sive ekonomije, sa konkretnim planom i koracima. Od preporuka iz programa realizovali smo njih 71 odsto”, kazao je Mali osvrnuvši se na glavne ciljeve programa koji su ostvareni.

Program za suzbijanje sive ekonomije definisao je uvođenje novog sistema e-fiskalizacije i e-faktura. Trenutno su u toku procesi uvođenja i jednog i drugog sistema. Do kraja maja biće u potpunosti implementirana e-fiskalizacija, a do kraja godine novi sistem e-faktura, podsetio je ministar finansija i predsednik Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.

“To će umnogome doprineti smanjenju sive ekonomije i što većoj legalnosti tokova, kada su plaćanja u pitanju – i između pravnih lica, što se odnosi na e-fakture, i u maloprodaji, što se odnosi na e-fiskalizaciju”, istakao je ministar i podsetio da je usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, koji će doprineti potpuno transparentnim procesima.

Kada je reč o rasterećenju poreza na zarade, Mali je rekao da je pre samo tri godine opterećenje na zarade u Srbiji bilo 63 odsto, a sada je 61 odsto.

“Od januara imamo povećanje neoporezivog dela zarade, sa 18.300 na 19.300 dinara. Takođe, za dodatnih 0,5 odsto smo smanjili, odnosno ukinuli doprinose za PIO fond na teret poslodavca. Maksimalno smo se angažovali da kroz smanjenje opterećenja na zarade podstaknemo legalno zapošljavanje i na takav način utičemo na smanjenje sive ekonomije”, naveo je ministar finansija.

Započeta reforma Poreske uprave

Deo programa, definisanog do 2025. godine, biće i reforma Poreske uprave, koja je započeta. Ministar finansija podsetio je da je sada organizovan portal e-inspektor koji povezuje sve inspekcije na teritoriji Srbije. Prema njegovim rečima, najveći deo poreskih oblika sada je automatizovan i digitalizovan.

“Strateški cilj je da iz godine u godinu smanjujemo opterećenje na zarade, kako bismo podstakli zaposlenost i smanjenje sive ekonomije. Ići ćemo dalje na unapređenje rada PU i uvođenje raznih softvera, kao i na povezivanje carinske uprave, uprave za poreze sa tržišnim i ostalim inspekcijama, kako bi njihov rad na terenu bio još efikasniji i bolji”, kazao je ministar finansija Siniša Mali.

Kako je naglasio, radiće se i na tome da se reši oporezivanje kada su u pitanju fleksibilni oblici rada, a ići će se i ka konačnom rešavanju problema parafiskalnih nameta.

Javna rasprava o Programu za suzbijanje sive ekonomije 2022-2025 je u toku i trajaće do 28. februara, kada će biti razmotrene sugestije i predlozi, nakon ćega će Program biti definisan i usvojen.

EBRD nastavlja sa podrškom

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadnu Evropu Mateo Kolanđeli kazao je da je jačanje poslovne klime prioritet za Srbiju, a borba protiv sive ekonomije njena važna komponenta.

On je naglasio da je ova borba značajna zbog uticaja na konkurenciju u privredi, ali i kompetitivnost srpske privrede u svetu.

„Srbija u regionu stalno podržava fer konkurenciju i suzbija sivu ekonomiju, što je bitno pre svega za mala i srednja preduzeća“, kazao je Kolanđeli i dodao da je borba protiv sive ekonomije važna i zbog pristupa finansijskim sredstvima, kao i tržištu kapitala.

On je podsetio da je EBRD sa više od milion evra podržala unapređenje efikasnosti inspekcije u Srbiji.

„U Srbiji sada postoji izgrađena struktura koju ne želimo da izgubimo i želimo da traje. I naš je zahtev da državni organi nastave da podržavaju ovu oblast i u narednom periodu“, kazao je on.

Najavio je dalju podršku EBRD sistemu eAgrar, bazi podataka svih poljoprivrednih domaćinstava i rekao da se razmatra i podrška pojednostavljenju procesa u davanju saglasnosti za obnovljive izvore energije.

Kolanđeli je podsetio da je u decembru prošle godine potpisan ugovor vredan 100 miliona evra za podršku ruralnim oblastima u Srbiji i najavio da će EBRD nastaviti da podržava i digitalizaciju i startap kompanije.