Rusija priprema digitalnu rublju

Rusija nastavlja sa planovima za uvođenje digitalne rublje, pridružujući se rastućoj listi zemalja za eksperimentisanje sa elektronskom valutom, dok se istovremeno bori sa međunarodnom izolacijom zbog rata koji vodi u Ukrajini.

Zakonodavstvo kojim se odobrava stvaranje nacionalne digitalne valute biće upućeno Savetu Federacije, gornjem domu ruskog parlamenta. Pod pretpostavkom da prođe i da ga potpiše predsednik Vladimir Putin, Centralna banka Ruske Federacije bi mogla da počne testiranje digitalne rublje već sledećeg meseca, piše Bloomberg.

Više od polovine svetskih centralnih banaka razmatra ili razvija digitalne valute, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda. Najmanje 20 radi na pilot-programima, uključujući Indiju, Japan i Kinu, čiji projekat dostiže 260 miliona ljudi i testira se u oblastima koje uključuju javni prevoz i e-trgovinu, pokazalo je istraživanje koje je objavio Atlantski savet.

Dok kriptovalute kao što je bitcoin koriste decentralizovane sisteme plaćanja koji ne zavise od vlada, digitalne valute koje izdaju centralne banke, izdaju i regulišu njihove države. Zagovornici kažu da povećavaju efikasnost plaćanja i smanjuju troškove transakcija, dok su skeptici zabrinuti za privatnost i bezbednosne rizike od sajber napada.

Centralna banka Ruske Federacije planira da pokrene pilot-projekat sa 15 zajmodavaca u zemlji. To će omogućiti pojedincima i kompanijama da otvore digitalni novčanik na platformi centralne banke koji će biti dostupan preko bilo kog ruskog zajmodavca. Transakcije sa digitalnom rubljom biće besplatne za pojedince, dok će kompanije morati da plate naknadu od 0,3 odsto na transakcije, prema uputstvima banke.

Centralna banka Ruske Federacije nastavlja sa projektom nakon što su sveobuhvatne sankcije koje su uvele Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici odsekli ruske banke od globalnog finansijskog sistema kao odgovor na invaziju predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Strane banke, takođe, primenjuju sve restriktivniju politiku na plaćanja iz Rusije, koja nastoji da oslabi uticaj sankcija podsticanjem trgovine u nacionalnim valutama sa državama kao što su Kina i Indija koje su bile neutralnije po pitanju rata.

Rublja je do sada ove godine oslabila 18 odsto u odnosu na dolar, što je među lošijim bilansima kada se radi o valutama tržišta u razvoju, iza su samo turska lira i argentinski pezos. Pad prihoda od energije i oporavak uvoza kombinuju se kako bi smanjili suficit na tekućem računu Rusije, dok potrošnja povezana sa ratom iscrpljuje budžet.

Neki zakonodavci vide digitalnu rublju kao potencijalni način za Rusiju da olakša prekogranična plaćanja. „U sadašnjem okruženju, važno je imati nezavisne instrumente plaćanja i finansijske kanale informacija koji se mogu koristiti u našoj trgovini sa stranim partnerima“, rekao je ranije ovog meseca Nikolaj Žuravljov, zamenik predsednika Saveta Federacije. On je govorio tokom debate o digitalnoj rublji na finansijskom kongresu Centralne banke Ruske Federacije u Sankt Peterburgu.

Te nade mogu biti preuranjene, jer bi digitalna rublja prvo morala da bude povezana sa valutnim platformama drugih zemalja da bi se mogle odvijati međunarodne transakcije. Za sada nema znakova toga, kaže Aleksandra Prokopenko, bivša savetnica Ruske centralne banke, koja je sada nerezidentni naučnik u berlinskom Carnegie Russia Eurasia Center.

„Za sada digitalna rublja liči na bodovni sistem u programu lojalnosti korporacije Tvrđava Rusija”, rekao je Prokopenko, dodajući da bi to moglo da učini transakcije pogodnijim unutar zemlje. „To će, takođe, verovatno učiniti transparentnijim transakcije na teritorijama pripojenim Ukrajini, jer se sada sve radi pomoću gotovine.”