Šoškić: Očekujem dalji rast referentne kamate, građanima stižu skuplji dinarski krediti

Kao odgovor na sve veće inflatorne pritiske Američka centralna banka (FED) povećala je prošle nedelje referentnu kamatnu stopu za 0,50 procentnih poena, što predstavlja najveću promenu od 2000. godine. Odluka je doneta nakon dvodnevnog sastanka o monetarnoj politici, a kamatne stope sada su u ciljanom rasponu od 0,75 i jedan odsto. Predsednik FED-a Džerom Pauel (Jerome Powell) objasnio je tom prilikom da je inflacija previsoka i da FED razume poteškoće koje izaziva – „zato kreće ekspeditivno da je obara“.

I Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na svojoj poslednjoj sednici 7. aprila da, zbog povećanih inflatornih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu, poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 odsto. Naredna sednica na kojoj će biti odlučivano o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za četvrtak, 12. maj.

I dok FED obično unapred objavljuje lančana podizanja kamate za celu godinu, Srbija nema takvu praksu, već Izvršni odbor naše centralne banke prati situaciju i o tome jednom mesečno donosi odluku.

Komentarišući potez Narodne banke Srbije, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Šoškić navodi da je bilo jakih razloga da se ta mera donese još pre pola godine. On smatra da će se podizanje referentne kamatne stope nastaviti i ubuduće.

“Nažalost, zbog toga što Narodna banka Srbije nije sistematski radila na dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema u poslednjih deset godina pozitivni efekti ovakvih poteza na obuzdavanje inflacije biće manji nego što bi mogli da budu u uređenom finansijskom sistemu u kome se dominantno koristi domaća valuta. Mislim da će ovaj trend morati da se nastavi i u budućnosti i da će biti pomognut sličnim merama Evropske centralne banke koje će imati većeg uticaja i na domaćem finansijskom tržištu od domaćih monetarnih mera zbog visoke evroizacije našeg finansijskog sistema”, ističe on.

Na pitanje da li se može očekivati da na narednoj sednici Narodne banke Srbije (12. maja) dođe do novog povećanja referentne kamatne stope i na koje bankarske proizvode će se to najviše odraziti, naš sagovornik navodi da se dalje podizanje referentne kamatne stope može očekivati u narednom periodu, a da će uticaj tih mera uglavnom biti ograničen na blago poskupljivanje novog kreditiranja u dinarima.

Iako aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova, prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, neće značajnije uticati na privrednu aktivnost i privatnu potrošnju u našoj zemlji, podizanje referentne kamatne stope najpre će osetiti oni građani koji imaju dinarske kreditne proizvode kod banaka, pre svega gotovinske kredite.

Takođe, može doći do minimalnog poskupljenja kreditnih kartica i dozvoljenog minusa, ali banke ipak u ovakvim situacijama uvek imaju prostora da svojom poslovnom politikom smanje maržu i na taj način spreče da dođe do većih poskupljenja bankarskih proizvoda.

Prema mišljenju profesora Šoškića, i FED je zakasnio sa reakcijama na inflaciju iz prošle godine.

“Sada je inflacija još znatno viša zbog sankcija SAD i EU prema Rusiji koje podižu mnoge cene (pre svega energije) i za potrošače na Zapadu. Sankcije zbog ukrajinske krize podstaći će inflaciju u čitavom svetu, jer se viša cena energije i hrane ugrađuje lančano i u mnoge druge proizvode i usluge”, ocenjuje naš sagovornik.