Srbi najviše vole američke berze, domaća nema šta da im ponudi

U našoj zemlji ulaganje u akcije domaćih ili stranih kompanija na berzama nije novina. Po slobodnoj proceni brokera nekoliko hiljada građana Srbije redovno na ovaj način učestvuje na tržištu kapitala, i to preko posrednika u vidu domaćih brokersko-dilerskih društava.

„Srpskim ulagačima trenutno su najatraktivnije američke berze (NYSE, NASDAQ, AMEX), a tako će verovatno ostati i u doglednoj budućnosti. Na njima su listirane najveće svetske kompanije, ne samo iz Amerike, već i iz Kine i Evrope, a prisutan je i veliki broj manjih korporacija, poznatih ili onih koje su tek listirane, iz najrazličitijih sektora. Prilika za ulaganje ima gotovo beskonačno, počev od velikih stabilnih korporacija, preko onih koje isplaćuju solidne dividende, do brzorastućih malih kompanija i uvek atraktivnog tehnološkog sektora“, u razgovoru za Biznis.rs objašnjava Vaso Dulović, generalni direktor brokersko-dilerskog društva Ilirika Investments a.d. Beograd.

On dodaje da su se poslednjih godina pojavile i neke nove industrije, poput proizvodnje električnih vozila, alternativnih energija, cloud computinga, biotehnologija, novih materijala, veštačke inteligencije, i drugih, koje su postale posebno atraktivne.

„Pored američkih, pažnju privlače i mnogobrojne razvijene evropske berze, kao što su nemačke, francuske ili britanske, mada ne treba isključiti i nešto manja tržišta, poput onih iz Centralne i Istočne Evrope. Azijske berze za sada nisu toliko aktuelne, obzirom na nepovoljnu razliku u vremenskoj zoni a i veći deo tamošnjih najpoznatijih kompanija je listirana u Americi“, Dulović odslikava potražnju srpskih berzanskih investitora.

Prema njegovim rečima, teško je odrediti prosečne uloge klijenata koji iz Srbije učestvuju na stranim berzama. To je individualna odluka, koja zavisi od samog ulagača i njegovih finansija, pa ne postoji propisani minimum za ulaganje, ali bi zbog troškova ulog trebalo da iznosi barem nekoliko hiljada evra.

Naš sagovornik isitiče da brokeri u njegovoj kući nastoje da pruže što kvalitetnije informacije o kretanju cena neke akcije, te svim relevantnim poznatim informacijama o samoj kompaniji, mada klijenti neretko dolaze sa već formiranim idejama. Takođe napominje da brokeri ne daju savete za kupovinu, već je njihova uloga isključivo informativnog i posredničkog karaktera.  

Kada je u pitanju učešće na Beogradskoj berzi, i interesovanja za hartije preduzeća koja su listirana na njoj, situacija je znatno drugačija.

„Nažalost, aktivnost na domaćoj berzi je u velikoj meri zamrla, što se najbolje očitava po izuzetno malim dnevnim prometima, pa je u ovom trenutku izbor ulaganja sveden na svega nekoliko listiranih imena i vrlo je ograničen. Obim trgovanja gotovo da nikada nije bio manji. Neretko su dnevni prometi na čitavom tržištu tek 5-6 hiljada evra, dok je, primera radi, taj nivo pre desetak godina bio reda od nekoliko miliona evra. Postoji aktivnost fizičkih lica, ali je to zaista manjeg obima“, kaže Dulović.