Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Potrebno je pažljivo odabrati odgovarajuću brokersku kuću, a potom i akcije vredne ulaganja

Kako iz Srbije da se trguje na stranim berzama?

AnalizaBerzaIzdvajamoNovacU fokusu

28.1.2021 15:57 Autor: Marko Miladinović 1

Kako iz Srbije da se trguje na stranim berzama? Kako iz Srbije da se trguje na stranim berzama?
Berzansko trgovanje nije u potpunosti nepoznato građanima Srbije. Pored mogućnosti ulaganja u akcije listirane na Beogradskoj berzi, njima se nudi i opcija učešća na... Kako iz Srbije da se trguje na stranim berzama?

Berzansko trgovanje nije u potpunosti nepoznato građanima Srbije. Pored mogućnosti ulaganja u akcije listirane na Beogradskoj berzi, njima se nudi i opcija učešća na stranim berzama, preko posrednika u vidu brokersko-dilerskih društava i pojedinih banaka koje su registrovane za takvu vrstu delatnosti.  

Prema opštim odredbama Uputstva za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, objavljenom u Službenom glasniku, za kupovinu hartija od vrednosti stranih izdavalaca, rezident daje nalog kastodi banci, to jest ovlašćenom brokersko-dilerskom društvu. On tada uplaćuje pokriće (depozit) u korist posebnog namenskog računa kastodi banke ili ovlašćene brokerske kuće, dok svoja plaćanja vrši nalozima za plaćanje, uz upisivanje naziva i matičnog broja izabranog posrednika.

Kako piše u Uputstvu, kod trgovanja hartijama od vrednosti, rezident ne mora pre izvršenja plaćanja da pribavi papirologiju koja određuje osnov i dokazuje obavezu plaćanja, ali zato nalogodavac mora u ime i za račun rezidenta da pribavi odgovarajuću dokumentaciju, uz obavezu da ona bude dostavljena banci, odnosno rezidentu.

Ili, manje računovodstvenim rečnikom, fizičko lice ima pravo da odabere nekog od registrovanih brokera u našoj zemlji za zastupanje u inostranstvu.

“Postupak trgovanja je prilično jednostavan, treba odabrati brokersku kuću koja može odigrati ulogu posrednika u trgovanju akcijama na globalnom tržištu. Njen odabir bi trebalo da se vrši u skladu sa njenom reputacijom, a svakako su preporuke drugih klijenata najbolji dokaz. Ovde je bitno napomenuti da se naši građani čuvaju velikog broja takozvanih brokerskih kuća koje postoje kod nas, a koje po principu kol centara promovišu svoje usluge, obično ne ukazujući na rizike posla koji obavljaju. Štaviše, zasnivaju se na napadnom marketingu koji obično ne radi u korist klijenata”, upozorava Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskom odeljenju novosadskog investicionog društva Momentum Securities.

Foto: Tanjug/AP

Svi srpski brokeri moraju da poseduju licencu koju izdaje domaća Komisija za hartije od vrednosti, a prema spisku Beogradske berze u Srbiji je u ovom trenutku registrovano 17 brokersko-dilerskih društava i šest brokera. Na ovoj listi nalazi se i devet banaka koje svojim klijentima pružaju mogućnost berzanskog trgovanja.

Međutim, samo jedan deo njih nudi i posredovanje na berzama u inostranstvu. U pitanju su brokersko-dilerska društva Ilirika Investments, M&V Investments, Momentum Securities, Prudence Capital, Tesla Capital i Tradewin24 (koje ne nastupa na Beogradskoj berzi), a od banaka su to Erste banka, Komercijalna i Vojvođanska banka.

Foto: Pixabay.com

Važno je napomenuti da zainteresovani građani ne bi trebalo da započinju svoju berzansku avanturu bez minimum desetak hiljada evra odvojenih za investiranje. Prvo, iznos početnog depozita dosta varira od kuće do kuće, i kreće se od nekoliko hiljada, pa sve do 30.000 evra. Pored toga, treba uzeti u obzir i provizije za svaku obavljenu transakciju, koje se kreću od 0,2 do 1,2 procenta ili imaju fiksnu donju granicu, reda veličine nekoliko evra ili dolara, ukoliko je obim akcija kojim se trguje previše mali. Na kraju, svaka ostvarena dobit oporezuje se prema stopi od 15 odsto, prema porezu na kapitalnu dobit.

Nemoguće je precizno izbrojati koliko ulagača iz Srbije u ovom trenutku učestvuje na stranim berzama, bez uvida u poverljive spiskove klijenata ovlašćenih brokerskih kuća i banaka, ali domaći brokeri procenjuju da ih ima nekoliko hiljada i da je njihov broj posebno porastao tokom 2020. godine. Oni su, recimo, posebno tražili akcije američke kompanije Tesla.

U svakom slučaju, njima su iz Srbije na raspolaganju sve severnoameričke, evropske i azijsko-pacifičke berze, a dijapazon akcija kojima na njima može da se trguje je ogroman.

“Naši građani sve više trguju na stranim berzama, a naročito od prošle godine kada je i Srbiju zahvatio trend masovnijeg učešća pojedinaca u trgovanju akcijama. Nekoliko uzroka je dovelo do ove pojave – kamate su prilično niske već neko vreme i destimulišu čuvanje depozita, pandemija je donela momentalni i nagli pad cena akcija, a tokom karantina dosta građana je dobilo slobodno vreme koje su delimično iskoristili i za kupovinu akcija”, objašnjava za Biznis.rs Nenad Gujaničić.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...