Šta zapravo znači uključivanje dinarskih obveznica u indeks J.P. Morgan?
1.7.2021 11:43 Autor: Marko Miladinović
Obveznice Republike Srbije izražene u dinarima juče su i zvanično uključene u indeks J.P. Morgan GBI-EM Global Diversified, koji predstavlja jedan od globalno najčešće praćenih indeksa obveznica zemalja u razvoju. Biće uključene tri reperne emisije dinarskih obveznica, originalne ročnosti 7, 10 i 12,5 godina, a koje dospevaju 2026. i 2028. i 2032. godine, kaže se u zvaničnom saopštenju Narodne banke Srbije.
Ovaj korak najavljen je još u februaru, a u NBS je ocenjeno da je on „rezultat jačanja domaćeg makroekonomskog okruženja i višegodišnjeg zalaganja na polju razvoja domaćeg finansijskog tržišta“.
No, šta zapravo u praksi znači obuhvatanje dinarskih obveznica naše države u jedan od najznačajnijih međunarodnih indeksa trgovanja ovim hartijama od vrednosti?
„U pitanju je svakako dobra vest jer će proširiti bazu potencijalnih investitora i povećati likvidnost domaćih obveznica. Ipak, nije realno da će doći do značajnijeg pada prinosa jer su domaće obveznice i do sad imale solidnu tražnju, zato što su investitorima nudile solidan pozitivan realni prinos. U uslovima rekordno niskih kamata širom sveta, obveznice koje nude realan, pozitivan prinos su dobile na atraktivnosti te valja očekivati jaku tražnju za domaće obveznice sve dok ovi uslovi traju i dok je kurs dinara stabilan“, objašnjava za Biznis.rs glavni broker u brokerskom odeljenju novosadskog Momentum Securities.
S druge strane, kako kaže naš sagovornik, još bolja vest za razvoj domaćeg tržišta kapitala bila bi ukoliko bi domaći investitori (institucionalni, ali i pojedinci) postali mnogo značajniji vlasnici domaćeg duga.
„Nažalost, to nije slučaj, što najbolje potvrđuje rekordni iznos domaće štednje po bankama, koji uglavnom stoji neoročen. Takođe, domaće tržište akcija nalazi se u najgoroj situaciji faktički od početka njegovog obnavljanja nakon petooktobarskih promena, što govori da je situacija na domaćem tržištu kapitala daleko od sjajne i da se uveliko zakasnilo sa strategijom njegovog razvoja“, zaključuje Gujaničić.