Da li zaposleni ima pravo na otpremninu ako je firma u stečaju ili likvidaciji?

Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade. Međutim, kada je privredno društvo u postupku stečaja – situacija je drugačija.

Zakon o radu tada propisuje da zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečaja.

Vukašin Vuković iz advokatske kancelarije PC Law kaže da propisi jasno ukazuju na stav zakonodavca da će pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju zaposleni imati samo ako je pravo na penziju stekao pre otvaranja stečajnog postupka, a koja mu nije isplaćena do tada.

Zaposleni u tom slučaju ima pravo na novčani iznos iz ovog osnova, ali ne i ako se uslovi za odlazak u penziju steknu nakon otvaranja stečajnog postupka i tokom njegovog trajanja.

“Na sve navedeno upućuje i sudska praksa, gde je zastupljen stav da zaposleni, s obzirom na prirodu stečajnog postupka, nemaju pravo na primanja po osnovu otpremnine za odlazak u penziju. Iako zaposleni, u skladu sa zakonom o stečaju, tokom stečajnog postupka pod određenim uslovima ostvaruju pravo na određena primanja koja imaju karakter ostalih primanja – kakvog karaktera je i otpremnina za odlazak u penziju – sudska praksa kaže da zaposleni iz navedenih razloga na nju ipak ne ostvaruje pravo”, isitče Vuković.

Našeg sagovornika pitali smo šta se dešava sa radnicima koji su ostvarili uslov za odlazak u penziju u privrednim društvima kao što su banke, koje u stečaju ponekad posluju i godinama.

“Podatak da privredno društvo u stečaju posluje nekoliko godina nije relevantan za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju zaposlenog, već je za potencijalnu isplatu isključivo relevantan momenat ostvarivanja uslova za odlazak u penziju. Treba skrenuti pažnju da je postupak stečaja i likvidacije banaka regulisan posebnim zakonom, odnosno zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, što ipak ne pravi razliku u pitanju statusa ljudi koji ostvaruju uslove za odlazak u penziju nakon otvaranja postupka stečaja”, objašnjava advokat.

Kada je reč o preduzećima koja su u postupku likvidacije, Zakon o radu ne propisuje nikakva ograničenja u pogledu isplate otpremnine zbog odlaska u penziju zaposlenima, kao što je to slučaj sa postupkom stečaja.

“Naravno, u ovom slučaju zbog prirode likvidacionog postupka treba obratiti pažnju da li privredno društvo ima dovoljno sredstava da isplati svoje obaveze prema zaposlenima, uključujući i otpremninu. Ako ima finansijske kapacitete da ispuni svoje obaveze, zaposleni bi trebalo da ostvari svoje pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju”, kaže Vuković.

Za obračunavanje i isplatu otpremnine relevantan je samo period koji je zaposleni proveo u radnom odnosu, što znači da za vreme koje je proveo na radu van radnog odnosa nema pravo na obračun otpremnine. U obračun ulaze samo pune godine rada, pa tako lice koje je kod poslodavca u radnom odnosu provelo dve godine i deset meseci za obračunavanje iznosa otpremnine ima relevantne samo dve godine.

Zakonski rok za isplatu otpremnine

U slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je ostvario do tog trenutka, najkasnije u roku od 30 dana, a ovo pravilo se primenjuje i pri isplati otpremnine pri odlasku u penziju.

Ako zaposleni dobije otkaz usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca, situacija u pogledu momenta isplate otpremnine je drugačija, s obzirom na to da zakon propisuje da je poslodavac dužan da otpremninu isplati pre otkaza ugovora o radu.

Kada bi se desilo da poslodavac ne isplati otpremninu pre otkaza radilo bi se o očiglednoj povredi prava zaposlenog, a s obzirom na to da se radi o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa, kao i da poslodavac nije izvršio navedenu obavezu, zaštita prava može se ostvariti u sudskom postupku.

Zaposleni bi takođe u toj situaciji imao pravo da u roku od 15 dana od pokretanja radnog spora podnese i zahtev inspekciji rada za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, do donošenja pravosnažne odluke suda.