Strani penzioneri od PIO Fonda mesečno u proseku primaju 11.400 dinara
AnalizaNovacOsiguranjeU fokusu
9.11.2021 13:50 Autor: Ljiljana Begović
Od ukupnog broja penzionera u Srbiji (1,7 miliona) inostranu penziju svakog meseca dobija 145.300 najstarijih građana. Najviše penzionih čekova stiže iz Nemačke (35.616), Hrvatske (32.836), Austrije (23.369) i BiH (21.800). Prosečni iznosi viši su u većini zemalja iz kojih naši najstariji građani dobijaju penzije.
U Nemačkoj u zavisnosti od pokrajine visina prosečne penzije iznosi od 1.299 do 1.522 evra, u Austriji najstariji građani u proseku dobijaju 1.200 evra, u Hrvatskoj 373 evra, u BiH 220 evra.
S druge strane, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) isplaćuje penzije i onim osiguranicima koji su radili u Srbiji, ali penzionerske dane provode u nekoj od 27 zemalja sveta sa kojima Srbija ima sporazume o socijalnom osiguranju. Prema podacima za 2020. godinu, od ukupno 13.255 korisnika više od polovine živi u Nemačkoj – 8.110 korisnika, slede Austrija sa 2.270 korisnika, Mađarska sa 944, u Švedskoj je 298 korisnika, u Francuskoj 251, u Švajcarskoj 211, u Češkoj 142, u SAD 134 korisnika.
U Brazil i Grčku šalje se po jedna penzija, u Meksiko dve, Novi Zeland pet, u Tursku šest.
PIO fond isplaćuje penzije i ostala prava za 49.229 korisnika (podaci za 2020. godinu), koji žive u državama nastalim na prostoru bivše SFRJ i to: Republika Srpska 12.683, Hrvatska 12.501, Federacija BiH 8.245, Crna Gora 6.606, Severna Makedonija 5.931 i Slovenija 3.265 korisnika.
“Iznos prosečne penzije koju Fond isplaćuje u inostranstvo je 11.421 dinara, prema podacima iz 2020. godine. U bivšim republikama SFRJ iznos prosečne penzije je 11.859 dinara, a u ostalim inostranim zemljama 9.790 dinara. Tokom 2020. godine za teritoriju bivše SFRJ je transferisano preko 59,5 miliona evra, a ove prinadležnosti isplaćuju se mesečno, u tekućem za prethodni mesec”, navode iz Fonda PIO za Biznis.rs.
Za ostale države, ne računajući bivše republike, tokom 2020. godine po ovom osnovu je transferisano 1,56 milijardi dinara, a ove prinadležnosti isplaćuju se tromesečno, zbog visokih administrativnih troškova i relativno niskih iznosa.
Republika Srbija ima sporazume o socijalnom osiguranju sa 31 zemljom, kojima su uređena pitanja priznavanja radnog staža, zdravstvenog osiguranja, isplate penzija i drugih davanja. Cilj međunarodnih sporazuma je da se lakše ostvare prava, kao i da se korisnicima umanje troškovi.
Da bi dobili inostranu penziju ili za strance koji su u Srbiji ostvarili pravo na istu neophodno je da zahtev za penziju podnesu isključivo u državi u kojoj kao osiguranik imaju prebivalište.
Iz Fonda PIO ističu da nije potrebno podnositi pojedinačne zahteve za ostvarivanje prava u Srbiji i u ostalim zemljama. Zahtev podnet u jednoj državi smatra se zahtevom za penziju u svim državama u kojima osiguranik ima staž. Izuzetak od ovog pravila je slučaj kada se zahtev podnosi državi sa kojom nije zaključen sporazum o socijalnom osiguranju. U tom slučaju osiguranik može pravo na penziju da ostvari neposrednim podnošenjem zahteva nosiocu osiguranja u toj državi.
Često se budući penzioneri koji su deo svog prava stekli u nekoj od stranih zemalja pitaju da li će im iznos penzije u Srbiji umanjiti i deo iznosa koji dobijaju iz inostranstva.
Pročitajte još:
Iz Fonda PIO objašnjavaju da se načinom obračuna isključuje mogućnost umanjivanja penzije iz inostranstva.
Sa svakom državom sa kojom Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju, pitanje osiguranika se pojedinačno rešava. Kada se ukupan staž kao uslov za penziju potvrdi, rešenje i visinu iznosa penzije donosi svaka zemlja posebno prema podacima o zaradama i stažu ostvarenom u toj zemlji.
“Ukoliko je reč o srazmernoj penziji sve države primenjuju sličan princip prilikom obračuna visine penzije. U obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji. Zatim se visina penzije određuje kao da je sav uračunat staž navršen u Srbiji, a potom se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju. Tako se isključuje mogućnost da, na primer, niže zarade u Srbiji umanje neku drugu penziju”, zaključak je naših sagovornika iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.