Švedsko tržište nekretnina prolazi kroz „dramatičnu promenu“

Rastuća inflacija i visoke cene kreditiranja uticale su na ubrzani pad cena stambenih prostora širom sveta. Međutim, trend pada najočigledniji je u Švedskoj, gde je nakon višedecenijskog rasta podstaknutog jeftinim kreditima, manjkom prostora i hipotekama koje podrazumevaju kamate došlo do nagle kontrakcije tržišta nekretnina, koja je još više podstiče očekivani ekonomski krah.

Cene stambenih prostora pale su za oko 12 odsto u odnosu na njihovu najvišu vrednost ranije ove godine, kada je ona usklađivana sa sezonskim varijacijama, odnosno za oko 15 odsto svoje nominalne vrednosti. Pad se događa toliko brzo da se očekuje da će biti veći od 20 odsto, koliko je prethodno prognozirano, piše Bloomberg.

Tržište prolazi kroz “dramatičnu promenu”, rekla je Anika Vinst (Annika Winsth), glavni ekonomista u kompaniji Nordea Bank.

Dvostruki udar rastućih troškova i pada vrednosti nekretnina primorao je potrošače da obrate pažnju na svoje troškove, što je stvorilo još veći ekonomski pritisak. Švedska sada rizikuje da uđe u recesiju koja bi mogla biti najveća od svih 27 ekonomija koje čine Evropsku uniju.

Skandinavska zemlja nije jedina u kojoj tržište nekretnina stvara probleme. Nakon izbijanja pandemije, rast kamatnih stopa doveo je do pada vrednosti nepokretnosti na globalnom nivou. Tržišta poput Kanade, Australije i Novog Zelanda sada su u opadanju, a više od desetine globalnih tržišta suočava se ili sa padom vrednosti nekretnina ili očekuje da će do njega uskoro doći.

Iako se mnoge zemlje u Evropskoj uniji bore sa sličnim problemima, švedsko tržište nekretnina je najviše ugroženo. Oko 64 odsto osoba u naciji koja broji 10 miliona stanovnika poseduje kuću ili stan.

“Uticaji monetarne politike ovde su se osetili brže nego u ostalim ekonomijama”, izjavila je Marija Valin Fredholm (Maria Wallin Fredholm), ekonomista Swedbank-a.

Dugovanja domaćinstava dostigla su više od 90 odsto švedskog BDP-a, što znači da će više cene kreditiranja imati značajan uticaj na potrošnju. To je već počelo da se primećuje – maloprodajne cene padaju, a i rast kreditiranja je usporen.

“Nema pozitivnih signala iz domaće privrede, a posebno ne od domaćinstava i stambenog tržišta”, rekao je Vinst iz Nordea Bank.