U januaru Fed najverovatnije neće promeniti kamatne stope

Većina zvaničnika Federalnih rezervi smatrala je da su dodatna smanjenja kamatnih stopa primerena ukoliko inflacija nastavi da opada tokom vremena, iako su ostali podeljeni oko toga kada i dokle bi stope trebalo smanjivati, pokazuje zapisnik sa decembarske sednice američke centralne banke.

Zapisnik sa sastanka Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) održanog 9. i 10. decembra, objavljen u utorak u Vašingtonu, ukazao je na teškoće sa kojima su se kreatori monetarne politike SAD suočili prilikom poslednje odluke o kamatnim stopama, što je umereno učvrstilo očekivanja da će Fed zadržati kamatne stope nepromenjene na narednom sastanku u januaru, piše Bloomberg.

„Nekoliko onih koji su podržali snižavanje referentne kamatne stope na ovom sastanku navelo je da je odluka bila veoma tesna ili da su mogli da podrže i zadržavanje ciljanog raspona nepromenjenim“, navodi se u zapisniku.

Nakon objavljivanja zapisnika, verovatnoća smanjenja kamatnih stopa u januaru, prema fjučers ugovorima na federalna sredstva, blago je pala na oko 15 odsto.

Glasanje u korist smanjenja stope u snažno podeljenom komitetu pokazalo je kontinuirani uticaj predsednika Feda Džeroma Pauela (Jerome Powell), ocenio je Stiven Stenli (Stephen Stanley), glavni ekonomista za SAD u Santander US Capital Markets.

„Komitet je lako mogao da se opredeli za bilo koju opciju, a činjenica da je FOMC popustio monetarnu politiku jasan je dokaz da je predsednik Pauel gurao odluku o smanjenju“, naveo je Stenli u belešci klijentima.

Zvaničnici su ranije ovog meseca glasali sa devet naprema tri za snižavanje referentne kamatne stope za četvrt procentnog poena, treći put zaredom, na raspon od 3,5 do 3,75 odsto.

Projekcije kamatnih stopa za 2025. godinu ukazale su na još dublju podelu među širom grupom od 19 kreatora američke monetarne politike. Šest guvernera Feda signaliziralo je protivljenje daljem smanjenju, preporučivši da referentna stopa na kraju godine ostane u rasponu od 3,75 do 4,0 odsto, gde je bila i pre decembarskog sastanka.

U skladu sa tim projekcijama, zapisnik pokazuje da su neki zvaničnici smatrali da bi „verovatno bilo primereno zadržati ciljani raspon nepromenjenim tokom određenog perioda nakon snižavanja na ovom sastanku“.

Duboke podele

Zapisnik je takođe ukazao na značajne razlike među kreatorima politike oko toga da li veći rizik po američku ekonomiju predstavlja inflacija ili nezaposlenost.

„Većina učesnika je primetila da bi pomeranje ka neutralnijem stavu monetarne politike pomoglo da se predupredi mogućnost ozbiljnijeg pogoršanja uslova na tržištu rada“, navodi se u zapisniku.

Istovremeno je, dodaje se, „nekoliko učesnika ukazalo na rizik da se viša inflacija učvrsti i sugerisalo da bi dalje snižavanje kamatne stope u okruženju povišenih inflatornih pokazatelja moglo biti pogrešno protumačeno kao slabljenje posvećenosti kreatora politike cilju inflacije od 2,0 odsto“.

Obraćajući se novinarima nakon sastanka, Pauel je naveo da je Fed snizio stope dovoljno da se zaštiti od ozbiljnijeg pogoršanja na tržištu rada, ali da su one i dalje dovoljno visoke da nastave da deluju restriktivno na inflaciju.

Zvaničnici su raspolagali manjom količinom ekonomskih podataka nego obično zbog obustave rada savezne vlade, koja je trajala tokom celog oktobra i skoro polovine novembra. Ipak, kreatori politike su istakli da bi novi podaci u narednim nedeljama mogli da im pomognu.

„Neki učesnici koji su favorizovali ili bi mogli da podrže zadržavanje ciljanog raspona nepromenjenim naveli su da bi pristizanje značajne količine podataka o tržištu rada i inflaciji tokom narednog perioda između sastanaka bilo korisno za donošenje odluke o tome da li je smanjenje kamatne stope opravdano“, navodi se u zapisniku.

Od sastanka do danas, novi podaci nisu značajno ublažili podele unutar Feda. U novembru je stopa nezaposlenosti porasla na 4,6 odsto, najviši nivo od 2021. godine, dok su potrošačke cene porasle manje nego što se očekivalo, što je ojačalo argumente zagovornika nižih kamatnih stopa.

S druge strane, privreda je u trećem kvartalu rasla po godišnjoj stopi od 4,3 odsto, najbržim tempom u poslednje dve godine, što je verovatno pojačalo zabrinutost zbog inflacije kod onih koji su se protivili decembarskom smanjenju.