Preuzimanje NIS-a ostaje u interesu mađarskog MOL-a

MOL vode isti ljudi već 30 godina i oni vode posao u skladu sa interesima kompanije, a za MOL je Naftna industrija Srbije (NIS) veoma interesantna transakcija. Mislim da promena vlasti u Mađarskoj ne bi trebalo da utiče na preuzimanje udela u NIS-u, ali to nije moguće pouzdano predvideti, rekao je u razgovoru za Biznis.rs Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku, povodom promene vlasti u Mađarskoj.

Budući mađarski premijer Peter Mađar rekao je da neće odustati od kupovine ruskih energenata.

„Kupovina onih energenata koji dolaze putem cevi, u ovom slučaju ruskih, uvek košta manje od svih ostalih vrsta transporta. To je prosta ekonomska logika, a politika može da smeta toj logici. Ipak očekujem da vidimo pragmatično ponašanje buduće mađarske vlade“, ocenio je Stanojević.

Mađar je rekao da će se njegova zemlja uvek truditi da kupuje naftu po najnižoj mogućoj ceni i sa maksimalnom pouzdanošću.

„Ali pogledajte naftovod ‘Družba’. Sudeći po onome što se dogodilo, to ugrožava snabdevanje Mađarske energentima“, rekao je Mađar, ali nije objasnio koje mere namerava da preduzme kako bi osigurao da Ukrajina obnovi tranzit ruske nafte preko cevovoda „Družba“, koji je blokiran od 27. januara. Takođe, nije nikoga direktno okrivio za trenutnu situaciju, prenosi Sputnik.

On je napomenuo da bi želeo da razgovara sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o uslovima aktuelnih sporazuma između dve zemlje u oblasti energetike.

Stranka Tisa na čijem je čelu Peter Mađar, ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u nedelju i time posle 16 godina vlasti smenila Fides, čiji je lider i dalje aktuelni premijer Viktor Orban, otvorivši pitanje da li će se Budimpešta sada udaljiti od ruskih energenata.

Mađar je najavio da želi da Mađarska do 2035. godine ukine zavisnost od uvoza ruske energije i da se više uskladi sa politikom Evropske unije, koja od 2022. pokušava da diverzifikuje snabdevanje naftom i gasom nakon ruskog napada na Ukrajinu. Ipak, takav zaokret neće biti lak, jer nosi velike ekonomske i logističke izazove, prenosi Euronews.

Mađar je i sam priznao da se geografska realnost ne može promeniti i da će Mađarska još neko vreme ostati izložena ruskim energentima. Naglasio je da je diversifikacija neophodna, ali da će proces trajati, kao i da će Mađarska po potrebi pregovarati sa Rusijom, ali bez političkog zbližavanja.

On planira i da preispita finansiranje nuklearnog projekta Paks II, koji se razvija u saradnji sa Rusijom, kao i da razmotri uvođenje manjih modularnih reaktora uz pomoć partnera poput Francuske i Sjedinjenih Američkih Država.

Za vreme Orbana Mađarska je održavala snažne energetske veze sa Moskvom, često suprotno politici EU. Zbog toga se sada postavlja pitanje da li će nova vlast promeniti tu poziciju, s obzirom na to da je čak oko 90 procenata nafte u Mađarsku dolazilo iz Rusije.

Analitičari upozoravaju da prelazak na alternativne izvore neće biti brz jer zahteva velika ulaganja u infrastrukturu. Iako postoje opcije poput hrvatskog naftovoda Janaf, zamena ruskih energenata bi mogla smanjiti profitabilnost mađarskih kompanija i povećati troškove.

Evropska unija želi da do 2027. godine potpuno ukine uvoz ruskog gasa, uključujući i posebne izuzetke koje imaju Mađarska i Slovačka. Međutim, ostaje nejasno da li će Mađar u potpunosti podržati tu politiku, imajući u vidu energetsku zavisnost zemlje i širu globalnu energetsku krizu.

Dodatni problem predstavlja naftovod Družba, ključan za snabdevanje Mađarske i Slovačke ruskom naftom, koji je oštećen početkom godine. Oko toga su nastale političke tenzije između Ukrajine, Rusije i zemalja regiona.

Iako je snabdevanje delimično nadoknađeno alternativnim pravcima, poput Jadranskog naftovoda, Mađarska pokušava da poveća uvoz ruske nafte morskim putem preko Hrvatske, ali još nije dobila potrebna odobrenja.

Istovremeno, evropske institucije pažljivo prate situaciju, dok su pregovori o obnovi naftovoda i širem energetskom snabdevanju povezani i sa političkim pitanjima, uključujući finansijsku pomoć Ukrajini. Ukupno gledano, pobeda Mađara može označiti početak postepenog udaljavanja Mađarske od ruske energije, ali taj proces će biti spor, skup i politički složen.

Kada je reč o kupovini udela u kompaniji NIS, naš sagovornik ističe da je to nešto čemu već dugo teže u kompaniji MOL i da promena vlasti u Mađarskoj ne bi trebalo da utiče na planiranu transakciju.

„Znajući da je to njihov višegodišnji, da ne kažem višedecenijski san da se uđe u NIS, ne vidim šta bi im tačno sada smetalo“, istakao je Stanojević.

Kompanija MOL nedavno je dobila odobrenje SAD za nastavak pregovora o akviziciji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila je zahtev MOL-a i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije a.d. (NIS) do 22. maja 2026. godine, objavila je MOL grupa.

Prema pisanju mađarskih medija, MOL je ugovorio kupovinu ruskog udela u NIS-u za oko 1,4 milijarde evra.