U novembru najviše porastao uvoz energije

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prvih jedanaest meseci 2021. godine bila je za 25,5 odsto veća nego u istom periodu godinu dana ranije, a izvoz je u tih jedanaest meseci porastao 26,8 odsto. Trend uvoza se ubrzavao od početka 2021. godine – njegova vrednost je, u odnosu na prosek prethodne godine, u januaru bila veća za 10,2 odsto, da bi u novembru dostigla vrednost za 34 odsto veću od tog proseka, navodi se u januarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Pokrivenost uvoza izvozom bila je relativno visoka, ali je opadala – od 84 odsto u januaru do 74,5 odsto u novembru.

Pri međugodišnjem poređenju, u periodu januar-novembar izrazito je povećan izvoz svih namenskih kategorija i to: netrajnih proizvoda za široku potrošnju (17,9 procenata), trajnih (10,4), kapitalnih proizvoda (19), intermedijarnih proizvoda (40,5), energije (59,4).

Kod ovoga treba imati u vidu da na povećanje vrednosti izvoza (i uvoza) mogu uticati ne samo količine i struktura, već i promene cena.

U novembru, u kome je vrednost uvoza međugodišnje povećana za 22,6 procenata, najviše je – za 54 odsto – povećan uvoz energije.

Inače, rastući su trendovi svih namenskih kategorija, izuzev trenda uvoza energije koji je rastao zaključno sa oktobrom i dostigao najviši nivo (75 odsto iznad proseka prethodne godine) – u novembru je samo neznatno smanjen na 73,2 odsto. Posebnu pažnju privlači trend uvoza kapitalnih proizvoda.

Kada se spoljnotrgovinska razmena prati po oblastima može se konstatovati da je najveća vrednost izvoza u periodu januar-novembar koncentrisana na pet oblasti koje su bile vodeće i u 2020. godini, uz promenjen redosled. To su: prehrambena industrija (porast vrednosti izvoza 25,5 odsto), proizvodnja električne opreme (27,6), proizvodnja motornih vozila i prikolica (20,6), proizvodnja osnovnih metala (60,1) i proizvodnja proizvoda od gume i plastike (23,7).

Udeo izvoza ove grupe u ukupnom izvozu je 47,8 odsto.

Prema podacima za deset meseci, vrednost uvoza je povećana za 23,6 procenata. Posebno su izrazite razlike u slučajevima poljoprivrede, gde je vrednost uvoza povećana za 11,2 odsto, u naftnoj industriji (vrednost uvoza povećana za 58 odsto), hemijskoj industriji (44 odsto), osnovnih metala (55 odsto). Veliki priraštaj vrednosti uvoza u celini nije signal pojačanja snabdevanja radi ubrzavanja domaće proizvodnje, nego sadrži i refleks rasta određenih cena u međunarodnom okruženju.