Umesto u biznis ideje, građani ulažu u stanove

Uprkos svim očekivanjima, pandemijsku 2020. godinu Srbija je završila sa rekordnim ulaganjem na tržištu nekretnina. Prošle godine je u stanove, kuće, zgrade, poslovne prostore i fabričke hale na teritoriji Republike Srbije ukupno investirano čak 4,2 milijarde evra, pokazuje godišnji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.   

U prethodnoj, relativno mirnoj 2019. godini, ukupan obim novčanih sredstava na tržistu nepokretnosti iznosio je oko 4,1 milijardu evra, godinu dana ranije 3,6 milijardi, dok su 2017. godine ulaganja na tržištu nekretnina bila, posmatrano iz ovog ugla – simboličnih 2,97 milijardi evra.

„Veći promet uslovile su niske kamatne stope i nesigurnost građana u držanje novca u bankama. Ljudi se plaše da ne dožive ono što su već doživeli devedesetih i masovno svoju staru i novu deviznu štednju plasiraju u nekretnine. Imaju strah da će većina banaka, pošto je uglavnom reč o stranim bankama, da ode. Zbog toga je potražnja na tržištu nekretnina velika. Sve to odražava se na građevinsku industriju i to je za nas jako dobro. Mnoge lokacije još uvek nisu otvorene, a ono što jeste i što se gradi, skoro sve je prodato“, kaže za Biznis.rs potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Da tržište nekretnina korona virus nije ni malo poljuljao pokazuju i cene kvadrata. Najskuplja cena kvadrata stana u Srbiji u 2020. godini bila je na ekskluzivnoj lokaciji Beograd na vodi – 9.632 evra po metru kvadratnom.

Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 4.452 evra za stan u beogradskoj opštini Stari grad, u Ulici Kralja Petra. Nekretnina u stambenoj zgradi za koju je u 2020. godini izdvojeno najviše novca – 1.461.000 evra, površine je 431 kvadrat i nalazi se na teritoriji opštine Stari grad, u Ulici Strahinjića bana.

Republičkom geodetskom zavodu lane je dostavljeno ukupno 143.154 ugovora, a skoro četvrtina se odnosila na promet u Beogradu.

Kod prometa kuća najviše ugovorne cene ostvarene su na teritoriji opštine Savski venac, u elitnom naselju Dedinje. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je u Novom Sadu – 11.026 evra. Takođe, naselja u okolini Novog Sada beleže i najvišu ostvarenu cenu zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju, kao i najvišu cenu po metru kvadratnom poljoprivrednog zemljišta.

Kada je reč o cenama stanova, Rodić napominje da je to tržišna kategorija, zakon ponude i potražnje, kao i da merilo nisu eksluzivne lokacije gde cene kvadrata dostižu i do 9.000 evra.

„Merilo je prosečna cena stana, koja se kod nas u Srbiji u ekstra prvim zonama kretala od 2.000 pa do 2.500 evra, dok su se niže zone, kao što su treća i četvrta, kretale od 800 do 1.300, 1.400 evra po kvadratu„, navodi naš sagovornik i dodaje da su cene u unutrašnjosti daleko niže.

„Novi Sad je sličan kao Beograd, ali je ipak niža cena. U Kragujevcu i Subotici već skaču cene placeva za izgradnju jer tamo ima investitora koji će da ulažu. To postaje industrijska zona. Tu su kompanije kao što su Siemens, Fiat, a čim se fabrike otvore kreću i cene nekretnina, ali i zemljišta za izgradnju“, zaključuje Rodić.