UniCredit banka: Još uvek nije dostignut vrhunac inflacije koji se očekuje

Predsednik Izvršnog odbora UniCredit banka u Srbiji Nikola Vuletić izjavio je u petak da Srbija još uvek nije dostigla vrhunac inflacije koji se očekuje, ali da ne bi trebalo da prelazi nivo od 16 odsto.

On je rekao da smirivanju bazne inflacije, pa samim tim i celokupne, daje stabilnost deviznog kursa koji se očekuje i 2023, a da nedavno usvojen budžet Srbije predviđa prosečnu inflaciju od 11 odsto i stopu privrednog rasta od 2,5 odsto, prenela je Beta pozivajući se na Blic.

„Projekcije makroekonomista naše banke predviđaju nešto nižu stopu rasta (1,5-2,0 odsto). Izuzetno bitno za 2023. godinu je završetak gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-Bugarska i pristup uvozu tečnog gasa iz Azerbejdžana, kao i nastavak reforme energetskog sektora“, rekao je Vuletić u intervjuu.

Istakao je da je garant reformama i novi stendbaj aranžman sa MMF-om koji će garantovati državi finansiranje u iznosu od 2,4 milijarde evra.

Kada je u pitanju svet, on je reko da će 2023. godina biti jednako izazovna i u pogledu cenovne i energetske stabilnosti, kao i u pogledu geopolitičkih tenzija.

„Očekivanja su da će globalni rast biti ispod dva odsto u 2023. godini što se praktično smatra recesijom, a kao glavni usporivači se smatraju SAD i evrozona za koje se predviđa nulti rast“, rekao je Vuletić.

Govoreći o kamatnim stopama, istakao je da „ciklus zatezanja nije završen“ s obzirom na još uvek visoku baznu inflaciju, ali da je „svakako najveći šok već prošao“.

„Što se SAD tiče, tržišna očekivanja su da će referentna stopa doći do pet odsto, dok će u EMU stopa doći do 2,75 odsto do kraja prvog kvartala 2023. Kada je reč o inflaciji, već je primetno usporavanje u razvijenim zemljama prema poslednjim podacima i očekivanja su da će se nastaviti i u sledećoj godini, da bi krajem godine dostigle vrednosti od tri odsto, kako u SAD, tako i u evrozoni“, rekao je on.

Istakao je da je brza i adekvatna reakcija Vlade i Narodne banke Srbije doprinela da se negativni efekti na privredu, stanovništvo i same banke minimizuju u proteklom periodu.

Prema njegovim rečima, sukob Rusije i Ukrajine, skok cena energenata, određenih sirovina i hrane uticali su na to da inflacija dostigne dvocifrene vrednosti, tačnije najviše vrednosti u poslednjih više od 30 godina u razvijenim zemljama.

Na pitanje kakvu monetarnu politiku centralnih banaka očekuje u narednom periodu i kako će ona uticati na poslovanje banaka, a samim tim i klijenata UniCredit banke, Vuletić je rekao da je jasno da centralne banke pooštravaju monetarne uslove, jer je to jedan od načina da se izbegnu različiti sekundarni efekti inflacije i njen dalji rast na domaćem tržištu.

Istakao je da je stoga i potpuno jasan postupak centralne banke, koja u trenutnoj situaciji, osim ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

„Narodna banka Srbije podigla je referentnu stopu za 400 bazičnih poena na pet odsto u borbi protiv inflacije. Treba imati u vidu karakteristike naše ekonomije i uvozni karakter porekla inflacije, takođe i da je skoro dve trećine inflacije vezano za energente i sirovu hranu, a to su faktori na koje centrala banka ne može da utiče monetarnom politikom. Evidentno je da će ekonomski rast biti niži od očekivanog i projekcije su da će biti oko 2,5 odsto“, rekao je Vuletić.

Kada su u pitanju cene kredita, podsetio je da je Centralna banka Srbije naglasila je da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine).

Rekao je da je krajem godine učešće iznosilo 3,4 odsto, „što je dobar oslonac i osnova za bilo kakvo dalje kretanje i nove okolnosti na tržištu“.

Podsetio je da se tokom 2023. očekuje blagi rast kamatnih stopa na kredite i rekao da klijenti ne treba da strahuju, ali ukoliko osete potrebu, treba uvek da se konsultuju sa svojom bankom oko eventualnog reprograma obaveza.

„Svim građanima koji planiraju da se zaduže u 2023. godini, preporučio bih da pre svega uzmu u obzir sve aspekte koji mogu da utiču na njihovu sposobnost redovnog izmirivanja obaveza, da se dobro informišu i donesu racionalnu odluku“, rekao je Vuletić.