Uprkos rastu kamata građani i privrednici se sve više zadužuju

Ukupan dug po osnovu bankarskih kredita u Srbiji krajem avgusta porastao je za 10,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i iznosio je 3.332 milijarde dinara.

Prema izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva u avgustu je iznosio 1.403 milijardi dinara, od čega su 664 milijarde u gotovinskim kreditima, a 598 milijardi dinara u stambenim i kreditima za adaptaciju. Ujedno, ove dve vrste zajmova imaju i najveći udeo u zaduživanju građana, dok su poljoprivredni krediti u avgustu dostigli iznos od 82 milijarde, potrošački nešto više od 22 milijarde dinara, a ostale vrste kredita imale su učešće od 34 milijarde dinara. Kreditno zaduženje građana u odnosu na prošlu godinu uvećano je za devet odsto.

Kada je reč o privrednicima, ukupan kreditni dug pravnih lica bio je 1.858 milijardi dinara i uvećan je za 11,1 odsto u odnosu na avgust 2021. godine, dok su preduzetnici, prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, zaduženi 71 milijardu dinara, što je rast od 5,5 procenata u poređenju sa prošlom godinom.

Učešće docnje u ukupnom kreditnom dugu ostalo je 2,8 odsto, a najveće kašnjenje u otplati je kod preduzetnika – 4,8 odsto. Zatim slede pravna lica – 3,1, dok je najmanje kašnjenje u otplati kod stanovništva – 2,4 procenta.

Podsetimo, centralne banke nastavile su prošle nedelje sa pooštravanjem monetarne politike. Narodna banka Srbije (NBS) u četvrtak je podigla referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 3,5 odsto, a istog dana je i Evropska centralna banka podigla svoje tri ključne kamatne stope za 75 baznih poena.

Iako su ove monetarne mere prvenstveno usmerene na suzbijanje inflacije, ekonomisti upozoravaju da će podizanje ključnih kamata uticati na restriktivnije uslove zaduživanja, ali i veće kamate.

Na osnovu referentne kamatne stope NBS komercijalne banke u Srbiji formiraju svoje kamate. Njen rast bi trebalo da obuzdava tražnju, a pad da podstiče kreditnu aktivnost. Takođe, podizanje referentne kamatne stope najpre utiče na one građane koji imaju dinarske proizvode kod banaka, a pre svega gotovinske kredite.

Koliko će rasti rate kredita u evrima?

Kada je reč o evroindeksiranim kreditima, na njih najpre utiče referentna kamatna stopa Evropske centralne banke. Njeno podizanje odražava se na kretanje euribora, koji je posle deset godina premašio vrednost od jedan odsto, što dovodi do skupljih kredita, ali i većih rata za one građane koji su zaduženi u evrima.

Vrednost šestomesečnog euribora (6M) dostigla je u petak, 9. septembra, vrednost od 1,442 odsto, što je skoro dva procenta više u odnosu na početak godine kada je bio u minusu (-0,539 odsto). Istovremeno je tromesečni euribor (3M) stigao do vrednosti od 0,934 odsto, dok je početkom godine vredeo -0,570 odsto.

U Udruženju za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva podsećaju da je poslednji put vrednost šestomesečnog euribora bila iznad jedan odsto u aprilu 2012. godine, kada je iznosio 1,007 odsto. Od tada pa do novembra 2015. godine euribor je bio u plusu, a zatim je otišao u minus, sve do 7. juna ove godine.

Ako se uzme u obzir da je marža banke 3,5 odsto i da uz prvu opciju vrednosti euribora sa početka godine ukupna kamata iznosi 2,95 procenata, u najnovijoj računici Efektive rata za kredit od 50.000 evra na 20 godina porasla je sa 276 evra početkom godine na 316 danas, što je povećanje od 40 evra. Ako se kao primer uzme kredit od 80.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 377 evra, a sada je 445, što je povećanje od 68 evra.

Ukoliko se kretanje euribora nastavi ovim tempom, a njegova vrednost do kraja godine pređe dva odsto, rata za kredit od 50.000 evra na 20 godina bila bi 344 evra, što je povećanje od 68 evra u odnosu na početak godine.

Na primeru kredita od 80.000 evra na 25 godina rata bi bila 491 evro, što je povećanje od 114 evra u odnosu na početak godine.