Usklađivanje penzija i dalje po “švajcarskoj formuli”

Uprkos činjenici da se ne očekuje da će javni rashodi do kraja godine premašiti okvir koji je postavljen oktobarskim rebalansom, kao i da bi rast BDP-a mogao da bude između 6,5 i sedam odsto, kako u svojoj analizi potvrđuju iz Fiskalnog saveta, ipak ostaju neumoljivi kada je reč o promeni „švajcarske formule” kojom bi se penzije usklađivale na drugačiji način nego što je to sada.

Kako se već više puta u javnosti moglo čuti savezi penzionera Srbije i Vojvodine predlažu vladi da to usklađivanje umesto sadašnjih 50 prema 50, u narednoj godini bude 70 prema 30 u korist rasta plata. To bi bio način da se zaustavi dalji pad udela penzija u prosečnoj zaradi koji sada za sve kategorije penzionera iznosi 45,4 odsto, pokazuju statistički podaci Fonda PIO od avgusta ove godine, piše Politika.

Najmanje učešće u prosečnoj plati imaju poljoprivredne penzije od 19,5 procenata, samostalne delatnosti 43,4 dok je učešće kod zaposlenih 48,4 odsto, iako ne bi trebalo da pada ispod 50 procenata.

Naime, kako navode u svojoj najnovijoj oceni rebalansa budžeta penzije bi po „švajcarskoj formuli” trebalo da porastu 5,5 odsto.

Preporučujemo vladi da se dosledno drži ove formule prilikom izrade budžeta za sledeću godinu. Eventualne modifikacije koje se sve češće pominju u javnosti nikako ne bi trebalo sprovoditi bez sveobuhvatnih i svrsishodnih analiza, jer su penzije najosetljiviji i najveći segment javnih finansija. Kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru i u 2022. godini ostaje glavno sidro za vođenje odgovorne fiskalne politike. Dobra vest je da u narednoj godini postoji fiskalni prostor za solidno povećanje penzija i plata u javnom sektoru – navode u izveštaju iz Fiskalnog saveta.

Razlog za takav oprez predstavnici Fiskalnog saveta pravdaju time, da sadašnji trendovi privredne aktivnosti ukazuju da je tokom trajanja epidemije prognoziranje makroekonomskih indikatora i dalje veoma otežano i da su nagle promene trenda i te kako moguće. Na primer, ukoliko se ubrzanje inflacije otrgne kontroli, to bi moglo da ima primetan negativan efekat.

Osim mogućih novih talasa pandemije i epidemioloških ograničenja, na usporavanje globalnog privrednog rasta svakako može da utiče rast cena sirovina (pre svega energenata), odnosno ubrzanje inflacije na svetskom nivou. Zbog izraženih globalnih neizvesnosti preporučujemo vladi (kao što smo to preporučivali i prethodne godine) da u svojim prognozama bude konzervativnija, da ne planira rast BDP-a Srbije u 2022. godini veći od četiri odsto i da onda u skladu s tim izradi budžet za narednu godinu.

Inače prosečna penzija iznosi 29.368 dinara. Istovremeno prosek prinadležnosti penzionera Fonda PIO zaposlenih je 31.288 i tu penziju prima 1,4 miliona građana. Oko 103.000 najstarijih fonda samostalaca dobija mesečno po 28.160 dinara. Dok poljoprivrednici oko 154.719 njih prima 12.619 dinara.

Manji iznos od najniže penzije ima 202.071 penzioner, a najniži iznos penzije 234.530 penzionera. S tim što poljoprivrednici dobijaju po 12.582,51 a zaposleni i samostalci po 16.004,68 dinara.