Usporen platni promet sa Rusijom, glavni razlog dodatna provera svih transakcija

Zbog sukoba Rusije i Ukrajine, koji traje već više od mesec dana, srpski privrednici se žale da im je poslovanje otežano. Kao jedan od najvećih problema navode to što je sedam ruskih banaka isključeno iz međunarodnog sistema plaćanja SWIFT, što je prouzrokovalo da firme desetak dana nisu mogle da naplaćuju svoja potraživanja. Zbog toga su bile prinuđene da otvaraju račune u drugim bankama, koje nisu osposobljene da prime toliki broj klijenata.

Ipak, banke koje posluju na srpskom tržištu tvrde da nema značajnijih promena u platnom prometu sa Rusijom, odnosno da transakcije teku redovno i da je jedini problem nešto duža procedura odobravanja. Glavni razlog tome je što su korespondentske banke, preko kojih idu plaćanja, pooštrile kriterijume i povećale zahteve za dokumentacijom kod svake transakcije sa Rusijom, odnosno traže dokaze da je plaćanje izuzeto od sankcija koje su uvele pojedine zemlje, a to iziskuje dodatno vreme i napor.

Narodna banka Srbije: Moguća naplata i preko trećih zemalja

Kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, u uslovima sankcija koje je Evropska unija uvela Ruskoj Federaciji, a koje su, između ostalog, usmerene i na bankarski sektor, pojedine ruske banke i njihovi subsidijari u Ruskoj Federaciji isključene su iz sistema međunarodnih plaćanja SWIFT, a u skladu sa Uredbom Saveta Evropske unije 2022/345 od 1. marta 2022. godine, te domaće kompanije koje obavljaju spoljnotrgovinsku razmenu sa ovom zemljom plaćanje i naplatu ne mogu da obavljaju kanalima direktnog platnog prometa na ustaljeni način.

“Istovremeno, zbog postupanja korespondentskih banaka u inostranstvu (kod kojih domaće banke imaju račune) koje sprovode složene i dugotrajne administrativne procedure provere ovih transakcija, kao i učesnika u tim transakcijama, usporeno je, ali ne i onemogućeno, obavljanje platnog prometa i sa bankama iz Ruske Federacije koje nisu direktno pogođene sankcijama Evropske unije. Pored toga, treba imati u vidu i probleme vezane za kupovinu ruskih rubalja na međunarodnom deviznom tržištu s obzirom na to da je većina korespondentskih banaka prestala da vrši kotaciju i trgovinu ruskim rubljama ili to rade uz posebne procedure i odobrenja, što dodatno otežava mogućnost realizacije platnih transakcija sa ruskim partnerima u ruskim rubljama”, ističu za Biznis.rs u Narodnoj banci Srbije.

Na pitanje šta je rešenje za privrednike koji su se našli u problemu kada je reč o obavljanju platnog prometa sa Ruskom Federacijom, u centralnoj banci napominju da domaće kompanije, saglasno deviznim propisima, mogu da vrše plaćanje po osnovu uvoza robe iz Ruske Federacije, odnosno da ostvaruju naplatu po osnovu izvoza u ovu zemlju preko kompanija koje posluju u nekoj od trećih zemalja koje nisu pogođene sankcijama Zapada.

“Pored toga, treba imati u vidu i mogućnost izvršenja prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga sa kompanijama iz Ruske Federacije, a koje se vrši u skladu sa uslovima propisanim Uredbom o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, koju je donela Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva finansija”, navode iz NBS.

S obzirom na to da se situacija na međunarodnom, a time i na domaćem tržištu, svakodnevno menja, u Narodnoj banci Srbije podvlače da će nastaviti pažljivo da prate sva kretanja  kako bi bili spremni da u svakom trenutku preduzmu mere iz svoje nadležnosti koje bi doprinele daljem rastu i razvoju privrede u Republici Srbiji i u uslovima krize izazvane sukobima u Ukrajini.

Udruženje banaka: Platni promet otežan zbog dodatnih provera

U Udruženju banaka Srbije napominju da je, u odnosu na stotine banaka koje posluju u Rusiji, svega nekoliko njih isključeno iz SWIFT-a, dok sve ostale i dalje mogu da koriste ovaj međunarodni sistem plaćanja.

“Potpuno je razumljivo da je naplata i plaćanje ugovorenih poslova sa Rusijom otežana i usporena zbog sektorskih sankcija ili pak činjenice da su na listu sankcija stavljene sasvim određene banke, vrste roba ili izvestan broj ruskih entiteta ili vlasnika pojedinih entiteta, ili pak celi sektori. Stoga, korespondentske banke preko kojih se vrše plaćanja sprovode dodatne provere po kom osnovu se izvršavaju transakcije, odnosno o kojoj robi je reč ili o kojoj kompaniji, ili da li je vlasnik određene kompanije na listi sankcija, a to sve u značajnoj meri utiče na vreme izvršenja naloga”, navode u Udruženju banaka za naš portal.

Kako naglašavaju, iako Srbija nije uvela sankcije prema Rusiji, zbog zaštite interesa svojih klijenata i akcionara banke koje posluju u Srbiji sprovode iste provere pre izvršenja transakcija prema uvedenim sankcijama, a kako se radi o vanrednim okolnostima ne može se očekivati brzina izvršenja naloga kako je to bilo pre uvođenja poslednje dve grupe sankcija od strane Evropske unije. Zato je izuzetno bitno da se nivo strpljenja i obazrivosti sa ovim transakcijama u značajnoj meri poveća, kako bi došlo do realizacije transakcija koje nisu suprotne aktuelnim sankcijama.

Iako je, kada je reč o ovom problemu, teško dati savet privrednicima, u UBS napominju da se mogu dati preporuke koje će umanjiti rizike. Jedna od preporuka je da se režim sankcija uvedenih od strane EU zemalja i SAD redovno prati i da se poslovanje sa Rusijom prilagođava promenama, jer će svakako nastavak ili dalja eskalacija situacije na terenu neminovno dovesti do pooštravanja sankcija prema Rusiji.

“Svakako je jedan od saveta da se oko planiranih poslova konsultuju sa svojom poslovnom bankom – da li mogu ili ne da izvrše naplatu ili plaćanje saglasno trenutnoj situaciji, odnosno da provere da li je entitet sa kojim posluju ili vlasnik entiteta na nekoj od lista za sankcije, da li je ceo sektor na režimu sankcija ili je pak roba sa kojom trguju na režimu sankcija. Naši privrednici moraju izgraditi i sistem poverenja sa svojim ruskim partnerom, ali na način koji ne uključuje povećanje rizika po sopstveno poslovanje. Takođe bi bilo dobro da se planiranje poslovnih aktivnosti ne bazira na dugoročnim aranžmanima sa Rusijom, jer jednom uvedene sankcije teško, sporo i postepeno padaju, kao i da se strogo vodi računa o režimu plaćanja uvezene robe ili naplate izvezene u smislu da obaveze ruske strane uvek prethode izvršenju obaveza domaćih privrednika”, ističu u Udruženju banaka.

Komentarišući na koji način će blokada Rusije uticati na tokove novca i poslovanje srpskih kompanija u ovoj zemlji, u Udruženju banaka kažu da je teško davati procene kada Rusija izvozi resurse teško zamenljive u kratkom roku, ali ono što je sigurno je da će režim sankcija u značajnoj meri uticati na tokove novca, vrlo verovatno na načine i kanale plaćanja, vrstu valute, možda i na jačanje barter poslova, što neminovno ima uticaj i na poslovanje srpskih kompanija u Rusiji.

“Ono što se može izvući kao naučena lekcija, iz iskustva poslednjih nedelja deluje da će na poslovanje sa Rusijom možda ponajviše uticati problem transporta robe, porast troškova prevoza, blokada granica i tome slično”, zaključuju u Udruženju banaka Srbije.

Poslovne banke: Bez značajnijih promena u platnom prometu

Banke koje posluju u Srbiji, a koje ostvaruju platni promet sa Rusijom, za naš portal tvrde da za sada nema nikakvih značajnih promena kada je reč o procedurama, načinu rada i brzini realizacije.

Tako, na primer, iz Erste banke koja nema svoje predstavništvo u Rusiji i posluje preko korespondentskih banaka za Biznis.rs kažu da se plaćanja prema bankama koje nisu obuhvaćene sankcijama izvršavaju kao i do sada.

“Imajući u vidu da su određene države, pre svega članice Evropske unije, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija uvele sektorske sankcije, mi smo obavestili naše klijente da je zahtev za dokumentacijom kod svakog plaćanja iz i u Rusiju povećan, odnosno da svi evropski korespondenti traže dokaze da je plaćanje izuzeto od sankcija pre nego što ga izvrše. To iziskuje dodatno vreme i napor”, navode u Erste banci.

U OTP banci Srbija ističu da nema izmena u izvršenju transakcija, niti je bilo promena u načinu rada, imajući u vidu da Republika Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji.

“U svakom slučaju, dobro je da klijenti sa svojom poslovnom bankom sagledaju sve mogućnosti plaćanja i naplata, s obzirom na to da izvršenja uglavnom zavise od korespondentskih banaka koje posluju u EU”, ocenjuju u OTP banci.

I u ostalim bankama na srpskom tržištu koje smo kontaktirali ovom prilikom napominju da transakcije prema Rusiji teku regularno, ali donekle usporeno, uglavnom zbog uvedenih sankcija i dodatnih provera koje zahtevaju korespondentske banke.