Većina poslodavaca za rast minimalne zarade, ali traže manje poreze i doprinose

Bliži se početak pregovora o minimalnoj ceni rada, koji bi trebalo da startuju 15. avgusta. Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković za Biznis.rs kaže da se Unija u svim prethodnim pregovorima zalagala za rast minimalne zarade srazmerno rastu BDP-a i stopi inflacije.

„To je logičan stav svih poslodavaca. Kao što i sami znate, poslovanje je otežano zbog pandemije i nema poslodavca koji je poslovao sa povećanjem od 10 odsto, a koje bi omogućilo i bilo opravdano za tražene zahteve sindikata u ovom trenutku. Iluzorno je pričati o njihovom sledećem zahtevu, a to je izjednačavanje sa minimalnom potrošačkom korpom, koja je u ovom trenutku iznad 39.000 dinara“, navodi Drobnjaković.

On dodaje da će zahtevi poslodavaca, pre svega, biti usmereni na smanjenje poreza i doprinosa na zarade, a nakon toga i povećanje neoporezivog dela naknade.

„Zalažemo se za prelazak sa proporcionalnog na progresivno oporezivanje. U tom smislu, podržavamo predlog reforme poreza na dohodak Fiskalnog saveta, pogotovo njihov prvi predlog, a to je povećanje neoporezivog dela zarade na 26.000 dinara, sa sadašnjih 18.300 dinara. Slažemo se sa predlogom za uvođenje poreskog kredita za tročlanu porodicu, kao i povećanje nominalne stope poreza na dohodak sa sadašnjih 10 na 15 odsto, čime bi, uveren sam, i država bila zadovoljna. Ujedno, ovo je i moralna kategorija, gde bi svest poslodavca morala da bude na nivou i da se ne razmišlja o zloupotrebi, odnosno prelasku i smanjivanju plata na nivo minimalne zarade”, objašnjava Srđan Drobnjaković.

Prema anketi koju je Unija sprovela među preduzećima, poslodavci u Srbiji u izrazito većem broju nego do sada smatraju da ima osnova za povećanje minimalne cene rada. Istovremeno, oni ukazuju na nužne uslove da bi rast zarada bio održiv, dugoročan i za preduzeća prihvatljiv.

Čak 63 odsto ispitanika ocenilo je da je rast minimalne cene rada neophodan. Ovaj procenat predstavlja izuzetno veliki rast u odnosu na samo 15 odsto poslodavaca, koliko je tokom najjače krize izazvane pandemijom u 2020. godini podržalo povećanje minimalca. To je povećanje i u odnosu na prethodne godine, kada je podršku rastu minimalne zarade dalo 43 odsto (2018. godine) i 46 procenata (2019. godine).

Istovremeno, preduzetnici upozoravaju da je za značajniji rast minimalne zarade neophodno ispuniti nekoliko uslova, a koji se tiču finansijskog rasterećenja privrede.

Na vrhu liste ovih zahteva, sa čak 85 odsto podrške, je umanjenje poreza i doprinosa na zarade. Povećanje neoporezivog dela zarade podržava 55 procenata anketiranih, a suzbijanje rada na crno 44 odsto preduzetnika smatra vrlo važnim za održivo poslovanje srpskih preduzeća.

Na osnovu ankete među preduzećima, Unija poslodavaca Srbije formulisala je sledeće predloge, koji mogu da obezbede održivi rast minimalne cene rada:

• Povećanje neoporezivog iznosa, odnosno ukidanje fiskalnog opterećenja za minimalne zarade

• Smanjenje poreza i doprinosa za sve zaposlene

• Smanjenje administrativnih procedura i troškova

• Poreske olakšice za novozaposlene i osobe starije od 45 godina

Podsetimo, kada je reč o obračunu minimalne zarade, poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Dakle, pri obračunu i isplati minimalne zarade koristi se iznos minimalne cene rada po radnom času od 183,93 dinara, bez obzira za koji prethodni mesec se isplaćuje ova zarada, pomnoženo sa brojem radnih časova za mesec za koji se naknada isplaćuje.

Broj radnih časova se uzima u zavisnosti od meseca za koji se isplaćuje zarada. Na primer, da bi se dobio neto iznos minimalne zarade računa se 184 radnih časova, pomnoženo sa minimalnom cenom rada po času od 183,93 dinara, koja važi od 1. januara 2021. godine.

Kada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108 Zakona o radu, odnosno ima pravo na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u visini utvrđenoj opštim aktom i  ugovorom o radu i to:

1. Za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110 odsto od osnovice

2. Za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26 odsto od osnovice

3. Za prekovremeni rad – najmanje 26 odsto od osnovice

4. Po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) – najmanje 0,4 procenta od osnovice

“Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika, odnosno u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom”, kaže za Biznis.rs predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“, mr Snežana Mitrović.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Kod isplate minimalne zarade, osnovica za obračun uvećane zarade  je minimalna zarada zaposlenog.

Kada poslodavac ima poteškoće u radu i donese odluku da isplaćuje minimalnu zaradu, osnova za to jeste minimalna cena rada koju utvrđuje, odlukom, socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike Srbije. Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije, u narednom roku od 15 dana.

Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.

„Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu„, navodi Mitrović.

Odluka o visini minimalne cene rada objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.