Visa, Mastercard i PayPal dobijaju konkurenta

Grupa u kojoj su i Deutsche Bank, BNP Paribas i UniCredit, inicirala je osnivanje panevropskog platnog servisa, a podržava ih i Brisel. Više od 30 najvećih evropskih banaka i kartičarskih procesora planira da osnuje platni servis koji će moći da bude konkurent grupi američkih finansijskih i kartičnih divova kao što su Visa, Mastercard, PayPal i Apple.

Pomenuta grupa okupljena je u okviru Evropske platne inicijative (EPI), a njen predsednik Joakim Šmalcl (Joachim Schmalzl) ističe da je ideja da se stvori evropski platni div koji je sposoban da konkuriše američkim kompanijama.

Inicijativa sa sedištem u Briselu trenutno okuplja četrdesetak stručnjaka za platni promet i kartičarske transakcije. Započeli su s radom pre devet meseci, a do septembra bi trebalo da naprave nacrt panevropskog platnog servisa koji će moći da se koristi za plaćanje u fizičkim i internet trgovinama, plaćanje računa između individualnih potrošača, kao i podizanje gotovine na bankomatima.

Među bankama koje su deo ove inicijative nalaze se divovi kao što je nemački Deutsche Bank, francuski BNP Paribas, italijanski UniCredit, španski Santander Bank i holandski ING. Klijenti tih 30 banaka i procesora ostvare više od polovine svih kartičarskih transakcija u Evropi.

Prema navodima Financial Times-a, projekat ima podršku Evropske komisije i evropskih finansijskih regulatora. Šmalcl, koji je takođe i član upravnog odbora najveće organizacije nemačkih banaka koje rade sa građanima – Nemačkog udruženja štedionica, napomenuo je da je EPI do sada primio više od 30 miliona evra od subjekata koji ga podržavaju.

„Prva EPI aplikacija koja će omogućiti elektronsko plaćanje u realnom vremenu između potrošača, mogla bi da bude lansirana već početkom 2022. godine. Sledeći platni alati mogli bi da uslede u drugom polugodištu“, izjavio je Šmalcl.

Član odbora Savezne banke Nemačke (Deutsche Bundesbank), Burhart Balc (Burkhard Balz), naglasio je da nemačka Centralna banka podržava EPI koji će „ojačati stratešku autonomiju Evropske unije na tržištu platnih usluga, unaprediti konkurenciju i tako poboljšati izbor za potrošače“.

Inicijativu je pozdravila i Evropska centralna banka, a Evropska komisija ju je opisala kao „novi, ambiciozni i evropski projekat“. U Briselu su dodali da veruju da građani EU i kompanije treba da imaju koristi od brzih, efikasnih i pouzdanih platnih rešenja. „EPI će biti ključni i odlučujući korak u tom smeru, posebno ako pokrije širok spektar evropske bankarske zajednice“, stav je Evropske komisije.

Kartičarska plaćanja u Evropi većinom sprovode kompanije sa sedištem u SAD. Prema podacima lobističke grupe evropskih trgovaca EuroCommerce, četiri od pet plaćanja karticom na Starom kontinentu obrađuju Mastercard i Visa. Šmalcl je upozorio da tako dominantan tržišni udeo američkih kartičara može da naštetiti potrošačima i trgovcima, kako kroz relativno visoke naknade, tako i sa aspekta zaštite ličnih podataka. Inače, raniji evropski pokušaji izazivanja američke kartičarske dominacije završili su neuspehom.

Projekat Monnet koji su 2011. godine podržale 24 banke, propao je usled nedostatka političke podrške i neuspeha u razvoju održivog poslovnog modela. Kako se navodi, to nije jednostavno, jer je neki platni sistem privlačan trgovcima samo ako ga koristi mnogo potrošača, dok isto vredi i sa stajališta potrošača.