Vozači sve češće pre kupovine polovnjaka proveravaju stanje vozila kod servisera

Kupovina polovnog automobila može uzrokovati veliku glavobolju, ali i ne mora, ukoliko u planirani budžet ukalkulišete i odlazak u servis na dijagnostiku vozila pre nego što donesete konačnu odluku.

Naravno, to ne znači da bi svaki automobil koji pogledate ili isprobate u vožnji trebalo da pregledate u servisu, ali onaj za koji mislite da je kao stvoren za vas, pre nego što ga kaparišete, prepustite stručnjacima, automehaničarima da odrade svoj deo posla i daju mišljenje – da li auto koji ste pikirali stvarno toliko vredi.

Kupci polovnjaka postaju sve obazriviji, a to su za Biznis.rs potvrdili i iz servisa Autoline, jer kako kažu, pregled automobila pre kupovine postaje sve učestaliji i mnogi ljudi se odlučuju na ovaj korak.

„S obzirom na to da je ponuda polovnih automobila velika, veoma je bitno da se uradi dijagnostika pre kupovine auta. Nije isto kada dva automobila pređu po 100.000 kilometara, jer jedan od njih može da bude kvalitetniji zbog načina održavanja, pa samim tim mogu i da se razlikuju u ceni. O tome u kakvom će stanju biti automobil zavisi od vlasnika i načina na koji je brinuo o svom vozilu. Ipak, veoma je važno da se uradi detaljna provera motora, kočnica, trapa, diskova, amortizera, ogibljenja, karoserije, najpre zbog bezbednosti u saobraćaju, ali i da kasnije ne bi kupac imao dodatne troškove“, kažu iz Autoline.

Naši sagovornici ističu da se sve više automobila uvozi iz inostranstva, te da se pojedini lepo srede za prodaju, a iznutra postoji mogućnost da i nisu baš toliko „perfektni“ kao što ih prodavci hvale.

„Postoje slučajevi kada se automobil ‘ulicka’ pred prodaju, a na dijagnostici pokaže razne greške. Zbog toga se sve više ljudi ne libi da plati 3.000 do 4.000 dinara kako bi proverili automobil pre nego što ga kaparišu i potom kupe“, kažu iz ovog beogradskog servisa.

Dodaju i da je isplativije kupiti automobil koji koristi benzin ukoliko godišnje prelazite od 10.000 do 15.000 kilometara, nego dizelaša.

Osim stanja vozila, serviseri mogu proveriti i realnu kilometražu automobila, jer je poznato da se kod polovnjaka često koristi metod „vraćanja kilometraže“.

Nakon provere automobila, serviser potencijalnom kupcu ukazuje na to kakvo je stanje vozila, šta bi trebalo da se uradi – zameni od delova, i u nekim slučajevima daje svoju procenu, da li taj automobil zaista vredi onoliko za koliko se prodaje.

Potom je sve stvar dogovora prodavca i kupca, ali i umeća cenkanja, te prvobitna cena može biti umanjena prema proceni troškova. Ukoliko, na primer, polovni automobil košta 4.000 evra, a nakon dijagnostike se proceni da treba uložiti još 200 evra (u zavisnosti od problema), za tu vrednost prodavac može spustiti cenu.

Pritom, ne treba zaboraviti i troškove registracije (ukoliko vozilo nije registrovano ili mu ubrzo ističe period u kome se može voziti, te malog servisa), koji mogu iznositi još dodatnih 200 evra i više (u zavisnosti od tipa vozila).