Da li se bliži kraj praksi korišćenja mladih kao jeftine radne snage?

Neplaćeno stažiranje je forma eksploatacije mladih radnika i kršenje njihovih prava. Ovako ukratko glasi nova rezolucija Evropskog parlamenta (EP) koja zahteva bolje plate za pripravnike i mlade na stručnoj praksi.

Na plenarnoj sednici EP održanoj 17. februara za rezoluciju je glasalo 580 parlamentaraca, 57 je bilo protiv, dok se 55 uzdržalo od glasanja. Pored toga, evroparlamentarci su od Evropske komisije (EK) i država članica Evropske unije (EU) tražili da se predloži zajednički zakonodavni okvir koji će omogućiti pravičnu naknadu za stažiranje i stručnu praksu.

Rezolucija je kao ključnu stvar, između ostalog, prepoznala i zaštitu mentalnog zdravlja, odnosno njenu dostupnost mladima kako bi se suzbila stanja poput anksioznosti i depresije, a koja su prilično napredovali tokom pandemije, te je mentalno zdravlje u EP prepoznato i kao sastavni deo socijalno-ekonomskog oporavka EU.

Predsednik Odbora za zapošljavanje i socijalna pitanja EP Dragoš Pislaru (Dragoș Pîslaru) naglasio je da je neophodno sprečiti da omladina bude žrtva pandemije.

„Posebno pozivamo na bolju evropsku koordinaciju dostupnih instrumenata finansiranja i na efikasnu pomoć u pronalaženju kvalitetnog zaposlenja ili obrazovanja koje odgovara realnostima na tržištu rada uz podsticanje mobilnosti i podrške mentalnom zdravlju mladih ljudi“, rekao je on.

Ipak, postavlja se pitanje koliko ova rezolucija može da posluži zemljama van EU, poput Srbije, budući da za njih nije obavezujuća.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Mina Dobrijević iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), oni pozdravljaju usvajanje rezolucije zbog toga što smatraju da je veoma važna za promenu svesti i pravnih propisa u oblasti stažiranja mladih. Sve to tim pre što je kod nas situacija radikalno drugačija u odnosu na proklamovane ciljeve EP.

„Praksa da se mladi ne plaćaju za njihov rad, već da im je znanje koje steknu dovoljna naknada, poprilično je česta u našoj zemlji“, naglašava ona.

Ipak, naša sagovornica kaže da nije poznat podatak o broju mladih koji rade besplatno, ali indirektni pokazatelji koji se mogu izvući iz većeg broja istraživanja govore da je on veliki. Na pitanje koliko smo daleko od rezolucije EP, ona kaže da bi, nakon formiranja naredne vlade i konstituisanja novog saziva Narodne skupštine, trebalo da se reši problem usvajanjem postojećeg Nacrta Zakona o radnim praksama.

Ipak, Mina Dobrijević dodaje da to da li je stažiranje skriveni rad ili ne zavisi od samog poslodavca i uslova koje on ponudi stažistima i stažistkinjama, kvaliteta mentorstva, vremena koje se od njih zahteva za obavljanje istog, kao i znanja koje im je pruženo.

„Nažalost, češća je praksa korišćenja mladih kao besplatne ili jeftine radne snage, korišćenja praktikanata kao supstituta za upražnjene pozicije na određenom radnom mestu… Ono što je sigurno jeste da je potrebno promeniti narativ u kome mladi kao nagradu za svoj rad dobijaju znanje i tretirati ulaganje njihovog vremena i truda kao rad koji de facto obavljaju i za koji zaslužuju da dobiju pravičnu naknadu“, naglašava naša sagovornica.

Naša sagovornica se osvrnula i na program Moja prva plata, ocenivši ga izuzetno važnim za sve mlade koji traže posao, kao i da je pozitivno to što promoviše plaćeni rad, ali da je loše što je naknada za puno radno vreme i dalje ispod minimalne zarade što, prema njenim rečima, znači da rad mladih nije adekvano kompenzovan.

„Ovakva mera je kratkoročno važna, ali na duže staze mogu naviknuti poslodavce da je tranzicija iz obrazovanja na tržište rada jedino briga države“, kaže ona, dodajući da je izuzetno je važno da i poslodavci uvide koliko je njima u interesu da grade svoje kadrove, time što će na taj osnovni iznos koji država obezbeđuje dodati novac i obučiti mladu osobu za rad u njihovom sistemu, koja kasnije može postati veoma vredna radna snaga, ali uz adekvatnu platu.

Inače, i Evropska konfederacija sindikata (EKS) pozdravila je rezoluciju EP o pravednoj plati za pripravnike i mlade na stručnoj praksi, ukazujući da je to dobar početak Evropske godine mladih, navodi se u saopštenju.

Podsetimo, u saopštenju EKS navodi se da je rezolucija usledila samo 24 sata nakon što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da je Belgija prekršila odredbe Evropske socijalne povelje time što nije sprečila “lažna stažiranja“ koja su bila neplaćena, a zapravo su predstavljala pravi rad, nakon čega je belgijski ministar rada dao obećanje da će biti preduzete mere za sprečavanje prakse kao skrivenog rada.