Vreme je da se izračuna šta smo dobili od kineskih investicija

Kineskim investicijama u inostranstvu verovatno će se mnogo pažljivije upravljati kako bi se ojačalo smanjenje rizika i povećao prinos. Takve investicije imaće za cilj da promovišu izvoz kineskih proizvoda, usluga, tehnologija, brendova i standarda, i da ugrade kineska preduzeća dublje u globalne lance vrednosti, piše ekonomista Ivan Nikolić, urednik izdanja Makroekonomske analize i trendovi (MAT), u januarskom broju ove publikacije.

Analizirajući predstojeći petogodišnji ciklus Kine on navodi da u novom razvojnom okviru međunarodnu cirkulaciju treba staviti u funkciju domaće cirkulacije. Težište kineske ekonomije će stoga biti usmereno ka „povratku na domaće tržište“.

Značajno mesto u viziji razvoja zauzima i inicijativa Pojas i put, koja je i Srbiji izuzetno bitna. I dalje se insistira na visokoj stopi ulaganja. Međutim, investicije sad prate i kvalitativni kriterijumi, kao što su: visok kvalitet ulaganja, održivost, otpornost na rizike, razumna cena, inkluzivnost i pristupačnost.

„Iako smo u ovom delu Evrope prihvatili najviše kineskih investicija, mislim da se u njihovom planu nigde ne ističe Srbija“, kaže za Biznis.rs ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević i dodaje da Kinezi investiraju bilo gde u svetu gde su sigurni da će ostvariti profit.

Naš sagovornik podseća da je Srbija imala dve velike kineske investicije, u industrije čelika i bakra, gde je u međuvremenu došlo i do značajnog podizanja cena finalnog proizvoda, tako da se novim vlasnicima isplatilo ulaganje.

Ipak, Kovačević kritikuje aranžmane koji se sklapaju oko kineskog učešća u izgradnji infrastrukture i puteva.

„Ovo angažovanje se kod nas naziva investicije, a i Kinezi će ih tako zvati jer tako bolje zvuči. U suštini je to njihova ideja da dođu u neku zemlju sa manje kapaciteta da sama nešto uradi, pa da naprave ugovor da će to oni sami investirati i kreditirati. Obaveza je da se unapred zna i koje će njihovo preduzeće biti nosilac radova, uz utvrđivanje cene, i oni ovaj svoj plan sprovode gde god mogu“, objašnjava Milan Kovačević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji ima dosta kineskih investicija, ali naš sagovornik insistira na tome da je vreme da se izračuna šta smo od tih njihovih ulaganja dobili.

„Kod njih je vrlo jasno šta rade u njihovoj koncepciji investicija. Kroz planove razvoja od industrijske zemlje sa jeftinom radnom snagom, stavljanjem akcenta na nove tehnologije, došli su do širokog asortimana ponude. Sigurno je da će tim putem nastaviti i dalje, s tim što će težište pomerati ka oblastima za koje smatraju da su produktivnije. U tu svrhu su modifikovali i obrazovanje“, zaključuje Kovačević.

Kako Inicijativa Pojas i put, zvanično pokrenuta 2015. godine, ulazi u svoj drugi petogodišnji ciklus, njena evolucija se takođe sada može smestiti u ovaj širi kontekst razvoja politike i finog podešavanja.

Nema dileme da je tokom prethodnog perioda Kina izuzetno uspešno intenzivirala ekonomsku saradnju sa Srbijom i to na obostranu korist i zadovoljstvo. U Srbiji je pokrenut deo hronično problematičnih industrijskih kapaciteta u rudarstvu i proizvodnji osnovnih metala, ali i kapitalni projekti obnavljanja drumske i železničke infrastrukture i energetskih postrojenja, navodi se u januarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova.

Kina je dospela na drugo mesto po značajnosti ulaganja u Srbiju, te postala treći najznačajniji partner u spoljnotrgovinskoj razmeni, posle Nemačke i Italije. Tržište Kine će se već ove godine, gotovo izvesno, uvrstiti među prvih pet najvažnijih izvoznih destinacija za srpske proizvode. Sve je ozbiljnija saradnja i u IKT sektoru.