Privredni rast Kine staje, očekuje nas stabilizacija maloprodaje

Neosporno je da je druga godina pandemije izmenila svet i, čak i ako nije promenila sve, ubrzala je mnoge procese, među kojima su smanjenje populacije i digitalna revolucija. Koje trendove možemo očekivati u godini pred nama? U tekstu za Financial Times odgovore nudi vodeći svetski strateg u firmi Morgan Stanley Investment Management Ručir Šarma (Ruchir Sharma).

Pad stope rađanja: Niža stopa rađanja uslovila je i usporavanje svetskog ekonomskog rasta, koje je pandemija dalje pogoršala. Na duže staze, niska stopa rađanja bi mogla dovesti do manjka radne snage, a već sada 51 zemlja beleži smanjenje broja radnika.

Ekonomski klimaks Kine: Usporena nižom stopom rađanja, rastućim dugom i odredbama vlade Kina je odgovorna za četvrti deo rasta svetskog GDP u 2021. godini, što je znatno niže u odnosu na nivo pre pandemije, kada je imala trećinu udela u GDP. To ukazuje na mogućnost da se uspon Kine završava.

Dužnička zamka: Kako se decenijama gomilao, svetski dug je ubrzano počeo da raste u toku pandemije, prvenstveno zahvaljujući pozajmicama različitih vlada. Uključujući Sjedinjene Američke Države i Kinu, 25 zemalja ima ukupan dug iznad 300 odsto svetskog GDP. Izvesno je da će društvima koja su se našla u dužničkoj klopci biti teško da smanje dugovanja, te da će se ovaj trend nastaviti.

Inflacija daleko od sedamdesetih: Iako je stopa inflacije prilično visoka, i dalje nije ni blizu dvocifrenih brojki koje su obeležile sedamdesete. Potrošnja vlade SAD bi trebalo da se smanji u 2022. godini, a tehnološke promene bi trebalo da dovedu do pada cena. Finansijsko tržište je naraslo do nivoa četiri puta većeg u odnosu na globalnu ekonomiju, a to po pravilu označava početak deflacije.

“Zelena inflacija”: U borbi protiv globalnog zagrevanja došlo je do rasta potražnje kada su “zeleni” metali, kao što su bakar i aluminijum, u pitanju, jer je cilj vlada širom sveta da se smanji upotreba sirovih materijala. Rezultat je inflacija cena “zelenih” dobara, najviša još od 1973. godine.

Paradoks produktivnosti: I pored ubrzanih tehnoloških promena, nada da će se konačno zaustaviti pad produktivnosti je nestala. Kako se navodi u različitim analizama, osobe koje rade od kuće, imaju duže radno vreme i manju produktivnost, a svi su izgledi da će ovaj paradoks ostati trend i u 2022.

“Pucanje balona”: U određenim sferama naznake finansijskog “balona” su sasvim jasne, posebno uzimajući obzir maničnu trgovinu koja je udvostručila cene. To potvrđuju kriptovalute, čista energija, tehnološki startapovi i akvizicije posebne namene. U protekloj godini videli smo pad od 35 odsto, a “baloni” se retko kada vraćaju i iza sebe obično ostave nekoliko preživelih.

Stabilizovanje maloprodaje: Od SAD do Evrope, milioni ljudi su prvi put otvorili račune za trgovanje, a mnogi su mahnitim tempom pozajmili novac za kupovinu akcija. Takve manije retko traju, što sugeriše da, čak i ako berza u celini nije ugrožena, najpopularnija imena među investitorima u maloprodaje verovatno jesu.

Materijalni svet je i dalje važan: Uzbuđenje koje je nastalo oko metaverzuma navelo je mnoge da izgube interesovanje za fizičku ekonomiju, ali cene sugerišu drugačije. Čak i digitalnim “starosedeocima” je potrebno fizičko utočište. Potražnja milenijalaca i generacije Z potpomogla je nastanak inflacije i na tržištu nekretnina.

“Nova tehnologija ne čini materijalne resurse suvišnim. Električni automobili troše više bakra od benzinaca. Iza svakog avatara stoji čovek, a nedostatak radne snage dovodi do rasta plata čak i na poslovima koji su najviše ugroženi automatizacijom, poput vožnje kamiona. Rekvijemi za fizički svet su preuranjeni”, kaže Ručir Šarma.