Ekonomski trendovi za 2022. godinu

Privredni rast Kine staje, očekuje nas stabilizacija maloprodaje

SvetVestiZanimljivosti

4.1.2022 19:14 Autor: Redakcija Biznis.rs 1

Privredni rast Kine staje, očekuje nas stabilizacija maloprodaje Privredni rast Kine staje, očekuje nas stabilizacija maloprodaje
Neosporno je da je druga godina pandemije izmenila svet i, čak i ako nije promenila sve, ubrzala je mnoge procese, među kojima su smanjenje... Privredni rast Kine staje, očekuje nas stabilizacija maloprodaje

Neosporno je da je druga godina pandemije izmenila svet i, čak i ako nije promenila sve, ubrzala je mnoge procese, među kojima su smanjenje populacije i digitalna revolucija. Koje trendove možemo očekivati u godini pred nama? U tekstu za Financial Times odgovore nudi vodeći svetski strateg u firmi Morgan Stanley Investment Management Ručir Šarma (Ruchir Sharma).

Pad stope rađanja: Niža stopa rađanja uslovila je i usporavanje svetskog ekonomskog rasta, koje je pandemija dalje pogoršala. Na duže staze, niska stopa rađanja bi mogla dovesti do manjka radne snage, a već sada 51 zemlja beleži smanjenje broja radnika.

Ekonomski klimaks Kine: Usporena nižom stopom rađanja, rastućim dugom i odredbama vlade Kina je odgovorna za četvrti deo rasta svetskog GDP u 2021. godini, što je znatno niže u odnosu na nivo pre pandemije, kada je imala trećinu udela u GDP. To ukazuje na mogućnost da se uspon Kine završava.

Dužnička zamka: Kako se decenijama gomilao, svetski dug je ubrzano počeo da raste u toku pandemije, prvenstveno zahvaljujući pozajmicama različitih vlada. Uključujući Sjedinjene Američke Države i Kinu, 25 zemalja ima ukupan dug iznad 300 odsto svetskog GDP. Izvesno je da će društvima koja su se našla u dužničkoj klopci biti teško da smanje dugovanja, te da će se ovaj trend nastaviti.

Inflacija daleko od sedamdesetih: Iako je stopa inflacije prilično visoka, i dalje nije ni blizu dvocifrenih brojki koje su obeležile sedamdesete. Potrošnja vlade SAD bi trebalo da se smanji u 2022. godini, a tehnološke promene bi trebalo da dovedu do pada cena. Finansijsko tržište je naraslo do nivoa četiri puta većeg u odnosu na globalnu ekonomiju, a to po pravilu označava početak deflacije.

“Zelena inflacija”: U borbi protiv globalnog zagrevanja došlo je do rasta potražnje kada su “zeleni” metali, kao što su bakar i aluminijum, u pitanju, jer je cilj vlada širom sveta da se smanji upotreba sirovih materijala. Rezultat je inflacija cena “zelenih” dobara, najviša još od 1973. godine.

Paradoks produktivnosti: I pored ubrzanih tehnoloških promena, nada da će se konačno zaustaviti pad produktivnosti je nestala. Kako se navodi u različitim analizama, osobe koje rade od kuće, imaju duže radno vreme i manju produktivnost, a svi su izgledi da će ovaj paradoks ostati trend i u 2022.

“Pucanje balona”: U određenim sferama naznake finansijskog “balona” su sasvim jasne, posebno uzimajući obzir maničnu trgovinu koja je udvostručila cene. To potvrđuju kriptovalute, čista energija, tehnološki startapovi i akvizicije posebne namene. U protekloj godini videli smo pad od 35 odsto, a “baloni” se retko kada vraćaju i iza sebe obično ostave nekoliko preživelih.

Stabilizovanje maloprodaje: Od SAD do Evrope, milioni ljudi su prvi put otvorili račune za trgovanje, a mnogi su mahnitim tempom pozajmili novac za kupovinu akcija. Takve manije retko traju, što sugeriše da, čak i ako berza u celini nije ugrožena, najpopularnija imena među investitorima u maloprodaje verovatno jesu.

Materijalni svet je i dalje važan: Uzbuđenje koje je nastalo oko metaverzuma navelo je mnoge da izgube interesovanje za fizičku ekonomiju, ali cene sugerišu drugačije. Čak i digitalnim “starosedeocima” je potrebno fizičko utočište. Potražnja milenijalaca i generacije Z potpomogla je nastanak inflacije i na tržištu nekretnina.

Nova tehnologija ne čini materijalne resurse suvišnim. Električni automobili troše više bakra od benzinaca. Iza svakog avatara stoji čovek, a nedostatak radne snage dovodi do rasta plata čak i na poslovima koji su najviše ugroženi automatizacijom, poput vožnje kamiona. Rekvijemi za fizički svet su preuranjeni”, kaže Ručir Šarma.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.