Yettel je novi brend kreiran za Srbiju, Bugarsku i Mađarsku

Posle informacije da kompanija Telenor u Srbiji od 1. marta menja ime u Yettel, korisnici su se zapitali da li će ova promena uticati i njih.

„Kada je PPF preuzeo Telenor bilo je jasno da će se u nekom trenutku prestati sa korišćenjem Telenor brenda i već tada smo primetili promene u očekivanjima korisnika“, kažu za Biznis.rs iz Telenora.

Iz kompanije saopštavaju da će se promena brenda odvijati u tri zemlje u kojima PPF grupa posluje pod imenom Telenor:

„Yettel je novi, moderan brend, kreiran za Srbiju, Bugarsku i Mađarsku, sa idejom da donese najnovije trendove i stvori dodatnu vrednost za korisnike“.

Dodaju da se ništa neće menjati u poslovnoj strategiji.

„Tokom 2022. godine lansiraćemo nove proizvode i usluge, dok nam strateški fokus ostaje nepromenjen: želimo da dalje razvijamo poslovanje na srpskom tržištu i ponudimo kvalitetne usluge kroz najsavremeniju mrežu i infrastrukturu“, dodaju iz Telenora.

Promena brenda ne zahteva nikakvu aktivnost korisnika. Ističu da će ona biti automatska, te da korisnici ne moraju ništa da urade, a zvanično predstavljanje novog Yettel brenda zakazano je za 1. mart 2022. godine.

Kako promena brenda utiče na kompanije

Promenu naziva kompanija i brendova, što je u poslednje vreme čest slučaj na globalnom nivou, u ranijem razgovoru za Biznis.rs komentarisala je dr Tamara Vlastelica sa katedre za marketing menadžment i odnose sa javnošću Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

„Naziv kompanije je deo korporativnog brenda, odnosno korporativnog identiteta te kompanije i kao takav, zajedno sa vizuelnim elementima (logom, bojama, slikama) i drugim grafičkim ili verbalnim elementima, poput korporativnog slogana, predstavlja način na koji se kompanija „identifikuje“ svojim potrošačima i široj javnosti i diferencira od drugih na tržištu“, objašnjava Vlastelica.

Naša sagovornica ističe da svi elementi korporativnog identiteta treba da prenesu određenu poruku, odnosno da na efektan način izazovu određene asocijacije i stvore određenu percepciju i imidž kod ciljnih javnosti. Najčešće su to korporativne vrednosti, za koje se kompanija i njeni osnivači i zaposleni zalažu, ili specifičnost proizvoda i načina pružanja usluga te kompanije, tzv jedinstvena prodajna ponuda.

Vlastelica dodaje da se sa promenama u društvu, ekonomiji, tehnologijama… menjaju i kompanije, njihova ponuda i njihova komunikacija. Ona ističe da se kompanije odlučuju za promenu naziva kada je promena toliko velika da se ne može adresirati samo promenom korporativnog slogana ili logotipa.

„Naravno, ovo može biti izazvano pozitivnom promenom u strukturi kompanije, poput velikih merdžera i akvizicija, ali i velikim krizama kroz koje kompanije prođu. Koliko će ova strategija biti uspešna zavisi od mnogo faktora. Prvenstveno zavisi od toga koliki je „reputacioni kapital“ kompanija imala pre krize, odnosno koliko su joj potrošači verovali, ali i od toga kroz koju vrstu krize je kompanija prošla, odnosno da li je „greška“ kompanije u poslovanju tako velika da će rebrendiranje biti percipirano samo kao još jedan oblik priznanja da je kompanija bila kriva ili će rebrendiranje biti prihvaćeno kao prirodna evolucija kompanije u njenom poslovnom usponu. Stoga je važno da promenu naziva kompanije prate i konkretne promene u misiji, viziji, poslovanju i/ili u menadžmentu kompanije“, zaključuje Vlastelica.