ZLATO KAO SIMBOL TRAJNE STABILNOSTI I POUZDANOSTI Kina, Rusija i SAD najviše ga proizvode i čuvaju

InvesticijeLifestyleLuksuzNovac

24.12.2020 09:10 Autor: Vladimir Jokanović 2

ZLATO KAO SIMBOL TRAJNE STABILNOSTI I POUZDANOSTI Kina, Rusija i SAD najviše ga proizvode i čuvaju ZLATO KAO SIMBOL TRAJNE STABILNOSTI I POUZDANOSTI Kina, Rusija i SAD najviše ga proizvode i čuvaju
Ulaganje u zlato nije poput kupovine berzanskih akcija ili obveznica. Zlato je poznato kao „tvrda imovina“ na čiju cenu utiču drugi, a ne redovni... ZLATO KAO SIMBOL TRAJNE STABILNOSTI I POUZDANOSTI Kina, Rusija i SAD najviše ga proizvode i čuvaju

Ulaganje u zlato nije poput kupovine berzanskih akcija ili obveznica. Zlato je poznato kao „tvrda imovina“ na čiju cenu utiču drugi, a ne redovni berzanski faktori. Zbog svoje univerzalne vrednosti, zlato se koristilo kao valuta, simbol bogatstva i moći. U zlato se može ulagati fizičkom kupovinom zlatnika, poluga ili nakita, a može se trgovati i akcijama rudarskih kompanija ili berzanskih fondova – ETF, ali bez fizičkog posedovanja zlata.

Za razliku od kupovine akcija neke kompanije na berzi, koja je motivisana idejom da će ta kompanija ojačati i povećati vrednost na tržištu, uz rizik da može i da propadne, kupovina zlata garantuje čuvanje vrednosti. Zlato nije sredstvo koje zarađuje bilo šta za svog vlasnika, iako njegova cena varira. Zlato ne može da „raste“ kao kompanija, ali ne može ni propasti. Ne donosi dividende, ali ne pravi gubitke. Ono je samo magacin trajne vrednosti, koja je u potpunosti određena ponudom i potražnjom.

Budući da je tako, zlato je idealna državna imovina. Stabilna i pouzdana, kao zlatne rezerve. One predstavljaju državni fond zlatnih poluga ili kovanica u trezoru narodne banke, a razlikuju se od privatnih zaliha zlata koje poseduju pojedinci ili nefinansijke institucije. U prošlosti vladari i države su akumulirali rezerzve prvenstveno da bi pokrili troškove ratovanja, a banke da bi pokrile svoja obećanja ulagačima.

Foto: Pixabay.com

Poluge su uglavnom veće čistoće zlata od 90 odsto, odnosno 22 karata, kao i novčići, koji se u poslednje vreme kuju od čistog zlata, bez primesa, jer se ne upotrebljavaju za plaćanje kao ranije. Zlato je mešano sa drugim metalima, kao što su srebro, bakar i cink, da bi novčići dobili čvrstinu. Zlato u čistom stanju je relativno meko. Kada se za neki zlatni predmet kaže da ima 24 karata, to znači da je reč o čistom zlatu. Čistoća zlata od 22 karata je oko 91 odsto. Zlato od 18 karata znači da u sebi sadrži 75 odsto zlata i 25 odsto primesa. Više od 75 odsto proizvedenog zlata koristi se u industriji izrade nakita, dok oko tri odsto odlazi na medicinu i elektroniku.

Najveće zlatne rezerve imaju SAD, Nemačka i Italija. Prema podacima iz septembra 2020. godine, SAD imaju 8.133 metričkih tona zlata u rezervama, Nemačka ima 3.362 metričke tone, a Italija 2.452. (metrička tona, kojom se izražava masa zlata, ima 1.000 kilograma). Sledi Francuska sa 2.436 tona, Rusija sa 2.299 tona zlata, Kina sa 1.948 i Švajcarska sa 1.040 tona. Manje od hiljadu tona zlatnih rezervi ima Japan (765), Indija 668, a Holandija 612 tona. To je 10  država sa najvećim zlatnim rezervama. Srbija, Slovačka i Mađarska imaju više od po 31 tone zlatnih rezervi, dok recimo Bosna i Hercegovina ima manje od tri tone.

Kada je reč o proizvodnji zlata, Kina, Rusija i SAD su i tu na listi 10 najvećih, s tim da se najviše zlata proizvodi u Kini. Tako je već godinama, ali proizvodnja u Kini opada već tri godine uzastopno, što je rezultat mera vlade za zaštitu životne sredine. Stroga kontrola upotrebe cijanida u rudnicima zlata razlog je zbog kojeg je nekoliko kineskih rudnika smanjilo proizvodnju. U Kini je 2019. godine proizvedeno 383,2 tone zlata, što je više od ukupne proizvodnje tokom Zlatne groznice u Kaliforniji (1849-1855).

Ogromnih 83 odsto evropskog zlata dolazi iz Rusije, koja je 2010. pretekla Australiju i postala drugi svetski proizvođač. Rusija je prošle godine proizvela 329,5 tona zlata, što je bilo za 50 tona više nego godinu dana ranije. Ruska vlada je najveći kupac ruskog zlata i ona otkupljuje oko dve trećine svega što se proizvede. Australija je povećala proizvodnju zlata u 2019. za četiri odsto na 325 tona. Industrija proizvodnje minerala predstavlja više od polovine australijskog izvoza i generiše oko osam odsto BDP. Povećana aktivnost rudnika Mount Morgans i Cadia Valley, doprinosi rastu proizvodnje već sedam uzastopnih godina.

Proizvodnja zlata u SAD pala je za 11 odsto u 2019. godini, što je bila peta uzastopna godina bez rasta produkcije. Proizvedeno je ukupno 200,2 tone. Oko 78 procenata od te količine proizvedeno je u federalnoj državi Nevadi, koja bi sama bila 6. država u svetu po obimu godišnje proizvodnje, ako bi se računala zasebno. U Nevadi je prošle godine proizvedeno 173,6 tona zlata. Peta po proizvodnji zlata je Kanada sa 182,9 tona što je neznatno manje nego godinu dana ranije. Procenjuje se da su novi projekti u Nunavatu, Jukonu i Kvebeku osnažili proizvodnju Kanade u 2020. godini. Očekuje se da će tamošnja stopa rasta proizvodnje od 2019. do 2023. biti 2,7 odsto.

Peru je proizveo 143,3 tone zlata prošle godine, beležeći pad proizvodnje četvrtu godinu zaredom, pre svega zbog suzbijanja ilegalnih rudarskih radova u regionu La Palma i nešto manjih količina nađenih na postojećim projektima. Rudarstvo je značajan deo peruanske privrede i čini 28 odsto proizvodnje u Južnoj Americi. Gana je najveći proizvođač zlata u Africi sa 142,4 tone prošle godine, čime je pretekla Južnu Afriku. Velike kompanije preusmerile su aktivnosti na Ganu gde je vađenje rude zlata pristupačnije i jeftinije. Procenjene rezerve Gane su 1.000 tona, po čemu je 7. u svetu.

Južna Afrika nekada je bila najveći svetski proizvođač zlata, a od 2008. proizvodi sve manje količine. Prošle godine su izvađene 118,2 tone. Proizvodnju zlata oborili su rastući troškovi radne snage i električne energije, a mnogi rudnici zatvoreni su zbog nerentabilnosti. U Južnoj Africi, gde je 1970. iskopano više od 1.000 tona zlata, nalazi se najdublji rudnik zlata u svetu, Mponeng koji se proteže 2,5 kilometara ispod zemlje. Meksiko i Brazil proizveli su 111,4, odnosno 106,9 tona u 2019. godini. Meksiko je atraktivan za rudarstvo zbog relativno niskih troškova eksploatacije, dok je Brazil u poslednjih pet godina proširio rudarenje na prašumu Amazona.

Globalna proizvodnja zlata u 2019. godini bila je 3.436,7 tona, što je pad za jedan procenat u odnosu na godinu dana ranije i prvi međugodišnji pad proizvodnje od 2008. godine. Produkcija zlata stabilna je od 2010. godine, a pitanje koje intrigira javnost od kako je zlato letos dostiglo istorijski rekordnu vrednost 2.000 dolara za uncu (31,1 gram) jeste – koliko li je još ostalo neotkrivenog zlata? U potrazi za ekonomski isplativim nalazištima kopa se sve dublje, pod pretpostavkom da je zlato na površini već otkriveno. Zlato je jedan od najređih elemenata na svetu, čineći oko 0,003 milionitih delova Zemljine kore.  

Foto: Wikipedia.org

Ukupna količina ikada iskopanog zlata dostigla je 194.000 tona 2019. godine, a u toj godini proizvedeno je oko 3.500 tona, za jedan odsto manje nego 2018. goidine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Većina država, bilo da su razvijene ili u razvoju, i dalje čuvaju značajnu količinu zlatnih rezervi da dokažu svoju kreditnu sposobnost. Zlato jača poverenje u stabilnost centralne banke i stvara osećaj sigurnosti.

Prema proceni Svetskog saveta za zlato postojeća nalazišta rudnika zlata se iscrpljuju, a nova velika otkrića su sve ređa. Ipak, zaključak da je već dostignut vrhunac proizvodnje je preuranjen. „Proizvodnja rudnika je ravna, i verovatno u silaznoj putanji, ali ne dramatično“, tvrde eksperti. Proizvodnja iz potvrđenih rezervi trebalo bi da potraje još nekoliko decenija.

Foto: Wikipedia.org

Kada je reč o trgovini akcijama rudarskih kompanija koje traže zlato, one su podložne klasičnim berzanskim uticajima. Ukoliko kompanija otkrije bogato nalazište vredeće mnogo više, a ako ne pronađe zlatnu žilu verovatno će propasti, kao i njene akcije. Legendarni američki investitor Voren Bafet (Warren Buffet) kupio je letos akcije korporacije Barick Gold za više od pola milijarde dolara, iako je godinama govorio protiv „neproduktivnog“ ulaganja u plemenite metale.

Budući da je ovaj uticajni investitor to učinio u jeku ekonomske krize izazvane korona virusom, usledili su javni komentari da se Bafet kladio protiv američke ekonomije, jer veruje u krizu i porast cene zlata. Međutim, pogled u portfolio Bafetove investicione kompanije Berkshire Hathaway otkriva da je investicija u zlato zapravo mala u odnosu na akcije visokotehnoloških i tradicionalno najprofitabilnijih kompanija, kao što je Coca Cola.  

  • Tina

    25.2.2021 #1 Author

    Zlato je bilo i bice na ceni. Njegova vrednost je uvek ista

    Odgovori

  • Violet

    4.3.2021 #2 Author

    Takođe je i najsigurnija varijanta za osiguranje kapitala.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...