Domaći uređaj za uništavanje ambrozije jedinstven u svetu

Beogradski sekretarijat za zdravstvo sklopio prošle godine je sklopio ugovor sa Zavodom za biocide i medicinsku ekologiju radi suzbijanja i uništavanja ambrozije hemijskim putem. Beograd je ovu uslugu platio 148 miliona dinara (skoro 1,3 miliona evra).

S druge strane, Fond za inovacionu delatnost nedavno je objavio da je 27 mladih timova dobilo finansijsku i mentorsku podršku za razvoj prvog prototipa ili minimalno održivog proizvoda, gde su odobrena sredstva od 4,2 miliona dinara (više od 35.700 evra). Među njima se našao i uređaj za uništavanje ambrozije – ambrozer.

U opisu podrške stoji da je reč o firmi Eco Energy koja će razviti uređaj za uništavanje ambrozije na ekološki način, određenim frekvencijama i strujom, bez hemijskih jedinjenja i pesticida. Fond će kroz program „Pametni početak“ (Smart Start) ovom startapu dodeliti 3.394.800 dinara (28.892 evra), dok je vrednost projekta procenjena na 3.772.000 dinara (32.102 evra).

Ova „zelena tehnologija“, prema rečima inovatora Miloša Stankovića, namenjena je i fizičkim licima koja imaju kuće, bašte, dvorišta, vikendice, kao i pravnim licima, ljudima koji se bave poljoprivredom, organskom proizvodnjom, gradskim zelenilima.

„Trimer koji parira ambrozeru trenutno košta između 200 i 250 evra, dok bi naš uređaj koštao 180 evra. Pored toga, trimeri samo trenutno reše problem, ali mora da se kosi na svakih 10 do 15 dana, dok se pesticidi bacaju bar tri puta. Amortizacija troškova, ljudski resursi i ostalo prednost su našeg uređaja sa ekonomske strane, a sa ekološke – poznato je da se od pesticida dobijaju razna kancerogena oboljenja, tako da je ambrozer adekvatno rešenje“, objašnjava Stanković u razgovoru za Biznis.rs.

Korov uništava jednim dodirom elektroda

Uređaj za uništavanje korova sastoji se od elektronskih komponenata i elektroda. Pomoću određene frekvencije i električne energije, bez hemijskih jedinjenja i pesticida, ekološki uništava korov u korenu i on ne raste više tokom sezone.

„Prilikom fizičkog kontakta elektroda (sa uređaja) sa korovom koji se tretira nastaju biohemijski i biofizički procesi u korovu i on u istom trenutku vene i ne raste više tokom sezone. Sa uređajem treba raditi dok je korov mali, zbog manje potrošnje električne energije“, obrazložio je naš sagovornik.

Takođe, uređaj se može podesiti da uništava korov grupno ili selektivno, a kako kaže, ne uništava korisne biljke niti mikroorganizme i bezbedan je za ljude, zbog dobre izolacije.

„Vršeni su brojni eksperimenti i ispitivanja prethodnih godina u Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Rusiji i Švedskoj sa švedskim fakultetom za poljoprivredu koji je atestirao uređaj i on se pokazao vrlo efikasnim. Prilikom eksperimenata najveća pažnja je posvećena uništavanju ambrozije, gde su postignuti veoma dobri rezultati. Pored toga što ambrozija istog trenutka vene prilikom kontakta sa elektrodama, njen polen ostaje sterilan i prilikom dolaska vetra neće biti moguć plodan nanos na ostale useve“, naglasio je Miloš Stanković.

Pogodan za organsku proizvodnju

Više od 10 odsto populacije u svetu pati od alergije na polen ambrozije, a u Srbiji je to oko 1,5 miliona ljudi i svake godine je broj sve veći.

„Išli smo konkretno na ambroziju, ali je naš uređaj pogodan za sve vrste korova i za korišćenje u organskoj proizvodnji. Imamo ručne uređaje koji bi mogli da se koriste za organike ili gradsko zelenilo, ali i za manje bašte. Sada pravimo nešto novo i to će biti pilot projekat, a prodaju planiramo sledeće godine“, istakao je naš sagovornik.

Kako kaže Miloš Stanković, do sada je projekat finansiran uz pomoć prijatelja, porodice i poznanika. Prvi put su aplicirali za grant i dobili ga od Fonda za inovacionu delatnost.

Prema rečima našeg sagovornika, do sada su projekat finansirali potpuno sami uz pomoć prijatelja, porodice i poznanika. Međutim, prvi put su aplicirali za grant i dobili ga od Fonda za inovacionu delatnost.

„Dobio sam priznat patent i u Srbiji i u Švedskoj“, naglasio je naš sagovornik.

Podsetio je i da je glavni čovek koji je vodio projekat u istraživanju profesor Lars Anderson (Lars Andersson).

„Bilo je potrebno više od pet godina da bi se došlo do prvih konkretnih rezultata. Do sada je investirano više od pola miliona evra u tehnologiju. Mi sami smo kao tim svih ovih godina investirali negde oko 150.000 evra. Očekujemo da nam se ulaganja vrate posle dve ili tri godine rada“, otkrio je Stanković.