I najpovoljniji krediti preskupi za naše privrednike

Zbog epidemioloških mera i otežanih ili potpuno onemogućenih uslova poslovanja mnogi privrednici su posegli za dodatnom podrškom države u obliku kredita za očuvanje likvidnosti preduzećima koja su najviše osetila posledice krize izazvane pandemijom virusa Covid-19.

Iz Fonda za razvoj za naš portal kažu da će biti u prilici da odgovore na zahteve privrede za epidemijskom finansijskom podrškom, koji su bili upućeni još prošle godine, jer je novi Zakon trenutno u skupštinskoj proceduri.

Komentarišući korist i zainteresovanost domaćih privrednika za ovu vrstu povoljnih kredita kao što je pomenuti sa kamatnom stopom od jedan odsto godišnje, predsednik Udruženja “Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije”, ekonomista dr Predrag Mitrović naglašava da je i takva pozajmica preskupa za poslovanje privrednika.

“Krucijalna pitanja vezana za kreditiranje tekuće likvidnosti domaćih privrednika vezana su pre svega za namenu kredita. Vlada Srbije je tokom 2020. i 2021. godine ograničavala pravo na rad privrednicima, a istovremeno od njih tražila da plate gotovo sve dažbine, pa čak i akontaciju poreza na dobit koja se naplaćuje unapred. U potpunom odsustvu osećanja za realnost svakodnevno se šalju inspekcije koje kao da imaju samo jedan cilj, a to je da od privrednika izvuku još novca po svaku cenu, i to za punjenje i onako desetkovanog budžeta Republike Srbije”, kaže Mitrović.

Prema njegovim rečima mali, domaći privrednici se duže vreme suočavaju sa teškim uslovima poslovanja zbog velikog broja nameta u vidu visokih poreza, doprinosa, akontacionih poreza, pdv-a, parafiskalnih nameta, mnogobrojnih taksi.

“Banke su još u martu 2020. godine sačinile crnu listu delatnosti koje zbog rizika poslovanja istih neće kreditirati: turizam, ugostiteljstvo, transport, segmenti automobilske industrije, tekstil… Fond za razvoj je doneo Uredbu o pomoći ugroženim sektorima, ali ni posle godinu dana nisu počeli sa odobravanjem kredita”, naglašava Mitrović.

Naš sagovornik kaže da novca iz primarne emisije Centralne banke Evropske Unije, FED-a i drugih „suverenih“ monetarnih sila ima previše. Iz tog razloga su i cene tih novčanih sredstava sa negativnom kamatnom stopom, koja su pre svega namenjena za rešavanje problema nezaposlenosti i podsticaja privrednog rasta, dobijena po cenu inflacije.

“U Srbiji je usporena kompletna privredna aktivnost zbog nemogućnosti NBS da uskladi potrebnu količinu novca u opticaju i količinu robnih fondova, što neminovno kompletnu privredu drži u tekućoj nelikvidnosti i stalnoj potrebi za kreditima”, objašnjava Predrag Mitrović.

On dodaje da bi od povoljnih kredita veća korist po privrednike i preduzetnike Srbije bila kada bi Vlada Republike Srbije donela sledeće mere:

• Otpis poreza i doprinosa za mesece za koje su isplaćivani minimalci ili deo minimalaca (otpis, a ne dug)

• Pomoć ugroženimim sektorima – u skladu sa padom prihoda i merama ograničenja koje su im nametnute, otpisom obaveza

• Da se poreski sistem profiliše kao progresivan, pravedniji i transparentniji uključujući ukidanje kategorije „akontacija poreza na dobit“ i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti, a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno 10 odsto (na taj način će se podići standard onima koji najmanje zarađuju, a razlika će se preliti u potrošnju).

• Da se prestane sa praksom korišćenja inspekcije kao sredstva iznude

• Da se stopiraju novi i parafiskalni nameti kao što je eko taksa koja se ne koristi za ekologiju

• Primena jednakosti,  da zakoni važe za sve i svakog bez izuzetaka

Takođe, Mitrović smatra da je potrebno zatražiti reprogram dugova prema međunarodnim institucijama.

“Suštinski je važno sačuvati domaće banke, osnovati nacionalnu razvojnu-investicionu banku, koja nije profitno, već razvojno orijentisana. U cilju kontrole novčanih tokova, potrebno je vratiti Zavod za obračun i plaćanja i poslove platnog prometa iz poslovanih banaka u isti”, navodi predsednik Udruženja “Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije”.

Naš sagovornik naglašava da poreski sistem treba bazirati na oslobađanju plaćanja poreza i doprinosa za novoosnovana preduzeća u inicijalnim godinama.

“Smatramo korisnim da se uvedu progresivne poreske stope. Unaprediti strateško planiranje i determinisati strateški okvir razvoja zemlje, pomagati grane i preduzeća koja imaju perspektivu. Ta politika ne ide protiv tržišta. Naprotiv, ona maksimalno podstiče konkurentnost, ali u okviru razvojne politike i zaštite nacionalnih interesa”, zaključuje dr Predrag Mitrović.