Inovativni ambalažni sistemi bez mikroplastike donose nova radna mesta i investicije

Nemačka kompanija Werner & Mertz, jedan od svetskih lidera u proizvodnji potpuno ekoloških bio-razgradivih proizvoda za čišćenje i pranje u domaćinstvu, pokrenula je 2012. godine inicijativu za reciklažu plastike – Recyclate Initiative, kojoj su se pridružili Der Grune Punkt, Nabu, Alpla, Unisensor i Rewe Group.

Svaka od tih firmi dala je svoj doprinos i zahvaljujući tome od 2014. godine Frosch koristi 20 odsto sirovine (plastike) dobijene iz žutih vreća sakupljenih iz komunalnog otpada, a ostatak od 80 odsto iz depozitnog sistema za proizvodnju nove plastične ambalaže, istakao je Predrag Todorović regionalni menadžer razvoja firme Erdal GmbH, koja je deo grupe W&M, na drugoj konferenciji „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“. Ovak skup organizuje Ambipak magazin uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju.

„Od 2021. godine taj odnos je 50:50. Ovo je način na koji plastika može da se iskoristi tako da bude koristan alat u našim rukama, a ne uzročnik zagađenja. Plan im je da u narednih četiri do pet godina imaju učešće od čak 80 odsto plastike dobijenje iz žutih vreća, odnosno iz komunalnog otpada upotrebljene kao sirovine za proizvodnju novih boca. Kompletna proizvodnja plastike za nove boce dobija se iz dva izvora – iz depozitnog sistema, i iz plastike prikupljene iz komunalnog otpada. To su žute vreće u kojima se u Nemačkoj odvaja plastični komunalni otpad“, objašnjava Todorović za Biznis.rs.

Primena novog principa na druge kompanije

Kompletna tehnologija za reciklažu kompanije Werner & Mertz stoji na raspolaganju drugim firmama koje mogu da se priključe inicijativi. Naš sagovornik ističe da za to ne traže nikakav novac, već im je u interesu da se što više kompanija uključi, što važi i za domaće firme.

„Jedini problem kompanijama u Srbiji je dostupnost sirovine, jer mi sirovinu dobijamo iz depozitnog sistema i iz komunalnog otpada gde se odvaja posebno otpad od plastike, što je način sakupljanja otpada u većem delu Evropske unije, dok toga u Srbiji nema. Srbija tu mora prvo da napravi korak ka uspostavljanju depozitnog sistema, a onda iza toga i ka odvajanju komunalnog otpada u domaćinstvima, kako bi sav plastični otpad mogao da se iskoristi na pravi način, umesto da se spaljuje ili završi na otpadu“, naglasio je Todorović.

Depozitni sistem važan je za jednu državu, jer se na taj način, navodi on, otvara jedna kompletno nova grana u privredi, nova radna mesta i prostor za direktne strane investicije jer moraju da se izgrade novi pogoni za korišćenje reciklirane plastike i druga ulaganja u razvoj tehnologije.

„Pored toga, obezbeđuje se jedna sirovina koja će biti sve bitnija i traženija u budućnosti, a i država na taj način postaje manje zavisna od uvoznih sirovina. Ne zaboravimo da se nova plastika ipak dobija iz derivata nafte, a mi imamo na našim smetlištima dovoljno plastike koja može da se upotrebi za reciklažu i ponovo pretvori u novi proizvod, i to vrlo uspešno”, istakao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, inicijativa za reciklažu je potpuno otvorena za sve kompanije. Pored šest osnovnih firmi koje učestvuju u njoj, i koje su iznedrile ovo što je Frosch uradio i pokazao kroz sopstveni primer, otvoreno je da se i druge kompanije priključe.

„To je pre nekoliko godina uradila i nemačka kompanija Beiersdorf (brend Nivea) i još nekoliko manjih firmi. Sam Werner & Mertz je, kako kaže, mnogo toga učinio da predstavi, upozna i zamoli druge velike proizvođače, pogotovo iz hemijske industrije, da im se pridruže“, otkrio je Predrag Todorović.

On je dodao da je nemoguće pretpostaviti koliko bi bilo potrebno da sve firme u Srbiji primene ovakve tehnologije, i da to zavisi pre svega od države koja treba da nametne rokove kroz zakonska rešenja o primeni depozitnog sistema, ali i učešću reciklirane plastike u novoj ambalaži. Na primer, EU je donela uredbu po kojoj od 2025. godine sva plastična ambalaža za bezalkoholna pića mora imati minimum 25 odsto reciklirane plastike.

Vlasnik W&M grupe Rajnhard Šnajder (Reinhard Schneider) je na G7 samitima iznosio čitav projekat i pokušavao da na svetskom nivou dobije saglasnost da ovaj proces bude prihvaćen/preporučen od što većeg broja država u svetu, kako bi se svetska privreda kretala u smeru cirkularne ekonomije.

„Ipak, interesi nekih drugih industrija i dalje se vode isključivo profitom. Naime, dobijanje nove ambalaže iz reciklirane plastike je skoro pa duplo skuplje nego proizvoditi novu plastiku od derivata nafte. Drugo, tu su i velike investicije da bi se stvorili uslovi za korišćenje stare plastike. To sve bitno igra ulogu u ceni finalnog proizvoda, pa se firme teško odlučuju da same od sebe izvrše tranziciju, osim ako na to nisu primorane zakonskim rešenjima ili pritiskom javnosti“, ocenio je Todorović.

Dizajn ambalaže veoma važan

Kompanija Werner & Mertz do sada je proizvela 620 miliona boca od potpuno reciklirane plastične ambalaže, što je svetski rekord. Za svoje inovativne rešenja za ambalažu su dva puta u zadnje dve godine dobili nemačku nagradu za pakovanje u kategoriji održivosti, ali i mnoga druga svetska priznanja za inovacije u oblasti ambalaže.

„Dizajn u ambalaži je izuzetno bitan element, gde se planira svaki detalj, od toga da li su boje održive, na koji način se koriste, od kojih tipova plastike se prave delovi pakovanja, sve to sa idejom da sutra prilikom reciklaže može da se celokupna boca reciklira. Vođeni principom ‘reduce, reuse, recycle’ razvili smo dva najnovija inovativna proizvoda. Prvi je prva samostojeća vreća u svetu za koju smo dobili brojna priznanja. Izrađena je od monomaterijala koji se kompletno može reciklirati, koja je 70 odsto lakša od boca iste zapremine, a odvaja se prednji deo koji je štampan, i na taj način se 85 procenata vreće reciklira. Najnovije dostignuće je i pumpa raspršivač napravljena od 97,4 odsto monomaterijala, gde 29 procenata materijala dolazi od reciklirane plastike, a koja se u potpunosti može reciklirati, što je potpuna inovacija u industriji“, naglasio je Todorović.

On je napomenuo da su svi njihovi proizvodi bez mikroplastike, tako da ne zagađuju ni reke ni mora. Kada bi ostala hemijska i kozmetička industrija odustala od toga da prikazuje svoje proizvode lepšim nego što bi izgledali da nema mikroplastike, on smatra da bi se svi proizvođači oslobodili mikroplastike već sutra. Ovako, kako kaže, svi potrošači plaćaju preveliku cenu time što neki imaju sjajniji ili puniji gel za tuširanje, jer taj efekat se dobija korišćenjem mikroplastike.

„Koristimo sirovine isključivo prirodnog porekla, dakle vodu iz sopstvenih izvora, koja se potpuno prečišćena vraća u prirodu, i sirovine isključivo biljnog porekla. Pritom smo otišli korak dalje da koristimo sirovine iz biljaka proizvedenih u Evropi. Dakle, smanjujemo procenat učešća palminog ulja, jer širenjem palminih plantaža se seku tropske šume, transport do Evrope predstavlja dodatnu emisiju ugljen-dioksida (CO2)… Dakle, koristimo resurse evropskog porekla“, istakao je naš sagovornik.

Dodao je i da usko sarađuju sa raznim ekološkim organizacijama kao što su WWF i NABU, i podstiču i finansiraju mnoge projekte koji se bave obnovom i zaštitom prirode.

„Vizija naše kompanije je da svi naši proizvodi moraju da budu dostupni većini po fer cenama, jer jedino tako možemo očekivati da će većina stanovnika biti uključena u borbu za očuvanje prirode“, zaključio je Todorović.