Svetski muzičari takođe su pratili trendove

Кako je iPhone ubio nekada veoma unosnu industriju melodija telefona?

Hi-techInovacijeLifestylePreduzetnik

7.4.2021 12:37 Autor: Julijana Vincan

Кako je iPhone ubio nekada veoma unosnu industriju melodija telefona? Кako je iPhone ubio nekada veoma unosnu industriju melodija telefona?
Različite melodije na ranijim modelima Nokia mobilnih telefona nekada su predstavljale najsavremeniju tehnologiju. Zatim je Madona 2005. godine ušla u muzičku istoriju izdavši svoj... Кako je iPhone ubio nekada veoma unosnu industriju melodija telefona?

Različite melodije na ranijim modelima Nokia mobilnih telefona nekada su predstavljale najsavremeniju tehnologiju. Zatim je Madona 2005. godine ušla u muzičku istoriju izdavši svoj singl „Hung Up“ kao melodiju zvona pre nego što je emitovan na radiju. Šta se u međuvremenu dogodilo sa unosnim tržištem melodija zvona na mobilnim telefonima?

Na samitu u Santijagu u novembru 2007. godine tadašnji španski kralj Huan Karlos (Juan Carlos) izgubio je strpljenje kada je predsednik Venecuele Ugo Čavez (Hugo Chaves) nazvao bivšeg španskog premijera fašistom, pa je izgovorio sada već čuvenu rečenicu – zašto samo ne ućutiš? Ovih dana takva malena primedba stvorila bi mnoštvo mimova (engl. memes) u roku od nekoliko sekundi. Ipak, pre 14 godina malo je ljudi imalo veštine, pa i tehničke mogućnosti za tako nešto. Zato se u to vreme pomenuta rečenica proširila Španijom kao prilagođena melodija zvona za mobilne telefone. Tako je pola miliona ljudi u Španiji preuzelo snimak ispada, kao i mnogi u Venecueli (gde su glumci morali da snime novi audio zapis kako bi izbegli optužbe za klevetu). Nedeljama su mobilni telefoni u svetu španskog govornog područja zvonili sa „Por qué no te callas?“.

Prilagođene melodije zvona bile su svuda sredinom prve decenije 21. veka. Restorani i tržni centri odjekivali su kakofonijom konkurentskih džinglova. Kada je 2004. godine objavljen zvuk zvona „Crazy Frog“, zaradio je 40 miliona funti za švedskog producenta Jamba! kroz veliki broj preuzimanja te melodije. Ljudi su prihvatali raznorazne šaljive zvukove, pa se tako mnogima mogao čuti sa telefona kašalj, hrkanje i tome slično, kao signal da su dobili novu poruku.

Pre razvitka društvenih mreža kao što su Facebook i Twitter, melodije zvona su bile način da neko iskaže svoj smisao za humor i muzički ukus. Zvukovi na mobilnom telefonu postali su osnovni oblik samoizražavanja za određenu generaciju, neka vrsta personalizovane melodije. „Ti si tvoja melodija zvona“, proglasio je Los Angeles Times 2005. godine.

Vladavina personalizovanih melodija zvona trajala je čitavu deceniju. Кrajem devedesetih korisnici mobilnih telefona bili su ograničeni na desetak melodija koje su bile unapred instalirane na njihovom uređaju. Najrasprostranjenija je bila melodija zvona Nokia, preuzeta iz „Gran Vals“, solo klasične gitare iz 1902. godine.

Promenljive maske kompanije Nokia za model 3210 lansirane su 1999. godine i bile su izuzetno popularne kod tinejdžera širom sveta, a uz to, korisnici su prvi put dobili mogućnost da sami komponuju melodije zvona. Ova finska firma je 2001. ponovo promenila igru, omogućavajući korisnicima svojih telefona da šalju i primaju melodije zvona tekstualnom porukom (SMS).

Preduzetnici su u tome prepoznali svoju priliku. Melodije zvona zahtevale su malo stručnosti – muzičke ili tehničke – za razvoj ili stavljanje na tržište. Ubrzo je čitav niz kompanija sa imenima poput Jamster, Zingy i Dwango pravio verzije popularnih melodija koje su oglašavali online ili u pozadini muzičkih časopisa i prodavali za po četiri dolara.

Rani džinglovi bili su grubi i monofoni, ali Nokia je 2002. godine lansirala prve telefone za masovno tržište sa polifonskim melodijama zvona, koji su spajali nekoliko nota i instrumenata odjednom, imajući veću sličnost sa originalnom pesmom. Do 2004. godine, najmoderniji telefoni omogućavali su ljudima da koriste zvučne snimke (poznate kao „truetones“) kao melodiju zvona: umesto da čujete nešto što podseća na pesmu „Toxic“ od Britni Spirs (Britney Spears), iz džepa ste mogli da čujete baš hit poznate pevačice, prenosi Head Topics.

Diskografske kuće su se sporo prilagođavale internetu i bile su uplašene dok su gledale porast sajtova na kojima su korisnici razmenjivali piratske MP3 datoteke čuvenih pesama. Neki su mislili da bi melodije zvona mogle biti njihov spas: monofonske ili polifone verzije pesama mogao bi da napravi svako ko poseduje tehnologiju, ali dobavljači istinskih (truetones) melodija, morali su da licenciraju pesmu, pružajući tako izdavačkim kućama dotok prihoda, kao i diskreciju oko toga ko koristi njihovu muziku.

Mnoge firme stoga su odlučile da se pridruže velikim provajderima telekomunikacija, što se i isplatilo, jer je prodaja melodija zvona 2003. godine nadmašila prodaju CD singlova. Muzičari su prihvatili novi medij. Tako je reper 50 Cent, čiji je hit „In Da Club“ 2004. godine primio prvu nagradu za melodiju zvona godine koju je dodelio Billboardmagazine, objavio je čitav niz originalnih džinglova, uključujući i snimak glasa – Ay yo what’s up, yo this the kid, 50 Cent man. Stop playin’, you better answer!“.

Iako je bio unosan, ovaj trend nije potrajao. Programeri tehnološkog giganta Apple već su radili na tehnologiji koja će utišati revoluciju zvona. U junu 2007. godine, pet meseci pre nediplomatskog ispada Huana Karlosa, objavljen je prvi iPhone. Ubrzo, mobilni telefoni više nisu bili samo telefoni, već su postali džepni računari za svakodnevni život. Pojava 4G mreža, zajedno sa aplikacijama za razmenu brzih poruka kao što je WhatsApp, značio je da ljudi nisu više morali da zovu nekoga kako bi razgovarali u realnom vremenu. Mobilni telefon brzo se razvijao, a prilagođena melodija zvona ispala je sramotna tinejdžerska faza.

To ne znači da Apple nije razmatrao melodije zvona, ali dozvoljavanje korisnicima da uvezu melodije zvona iz svoje muzičke biblioteke, kako je prvobitno bilo zamišljeno, odložilo bi izlazak novog iPhone mobilnog uređaja, obavezavši firmu da prvo reši složene pravne prepreke. Ideja detinjastih džinglova takođe je dovela u pitanje želju Stiva Džobsa (Steve Jobs), tvorca iPhone uređaja, za čistoćom dizajna. Novi telefon pružio je brojne mogućnosti u mnogim drugim sferama – uključujući i preuzimanje muzike, ali je svojim korisnicima pružio izbor od samo 25 fabrički postavljenih melodija zvona. Jedan od njih, „Old Phone“, nežno zvono fiksnog telefona, predstavljao je prijatnu vezu sa prošlošću.

Skoro 150 godina od pronalaska telefona, većina nas malo razmišlja o nespretnoj tehnologiji svojih predaka, koja nas je dovela do „džepnih računara“ od kojih se gotovo nikad ne odvajamo. Ali, u našim mobilnim telefonima vrebaju tragovi onoga što je pre bilo. Kao i zvuk starog zvona, koje je u novim iPhone modelima skriven od ostatka futurističkih zvona u podmeniju nazvanom „Classic“, tu je i lažni klik kamere, da nas nekad podseti na prošla vremena.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.