Kako je mala danska firma bosanskog izbeglice pobedila veliku konkurenciju i počela da proizvodi svemirsku tehnologiju

Damir Ljubičić je imao sve samo ne tipičan poslovni, a ni životni put. Kako kaže, veći deo tog „razvojnog perioda“ prešao je zahvaljujući improvizaciji i igrama sudbine. „Niko to ne može da razume ko nije bio izbeglica“, napominje naš sagovornik.

Do dolaska u Dansku, sve što je znao o ovoj zemlji poticalo je iz udžbenika geografije za šesti razred osnovne škole.

Imao je 17 godina kada je, 1995. godine, sa majkom i dedom iz Banja Luke završio u izbegličkom kampu pokraj Đakova u Hrvatskoj. Nakon neočekivanog poziva koji je usledio iz danske ambasade njegova porodica je odlučila da se zaputi ka dalekoj skandinavskoj zemlji, i prihvatilištu u staroj duševnoj bolnici, gde su jedno vreme bili smešteni sa ostalim izbeglicama. Bilo im je potrebno nekoliko godina da dobiju dozvole boravka, a Damir za to vreme nije nastavio srednju školu.

Kasnije je dobio priliku da završi srednju školu, ali da bira između dva zanatska smera, mašinbravarskog ili automehaničarskog. Pre toga nije znao ništa o tim zanimanjima, jer je, kako kaže, „rastao u porodici punoj doktora i arhitekata“.

„To je bio veliki reset. Odabrao sam automehaničarski zanat, a posle toga je bilo sasvim prirodno da upišem i studije mašinstva. Usput sam učio danski jezik, što je bio poseban cirkus“, priča Ljubičić.

Prva poslovna prilika došla je od – šefa

Nakon nekoliko zaposlenja, obreo se u jednoj firmi koja se bavi proizvodnjom za namensku industriju, između ostalog i komponentama u kompozitnim materijalama. Do tada ni blizu nije planirao da će postati samostalni preduzetnik, a u međuvremenu je zasnovao svoju porodicu.

„Ta firma je bila u procesu kupovine jedne druge kompanije koja je proizvodila komponente u kompozitnim materijalima, u vezi s jednim projektom za američku vojsku, a prethodni vlasnik je hteo da je zatvori. Moj šef me je poslao da vidim o čemu se zapravo radi i da zatvorim jedan ‘svemirski’ projekat što je pre moguće, jer nismo imali vremena. Ispostavilo se da je to bio rad na strukturi za James Webb svemirski teleskop, pa sam sklopio posao i isporučio naružbu“, priseća se Ljubičić.

Tadašnji direktor mu je rekao da taj biznis ima nekog potencijala, pa da razmisli da počne i samostalno da ga razvija, a čak mu je za to „poklonio“ pola radnog vremena.

„To je bila sjajna prilika jer su vojna i svemirska industrija u suštini bliske, po materijalima, načinima razmišljanja i tehničkim standardima. Pored toga, pokazalo se da ja valjda imam nekog dara za to, barem su drugi to tako videli. Pet godina sam radio u pomenutom biznisu, imao sam svoje odeljenje, a u tom periodu napravili smo projekte vrednosti nešto ispod pet miliona evra“, kaže Ljubičić.

Firma je, međutim bankrotirala 2017. godine, a preduzimljivi Bosanac se našao na novoj životnoj i karijernoj raskrsnici, sa 39 godina.

„Pomislio sam – ako sad nešto ne pokušam sam, nikad neću – a ujedno sam shvatio da je zatvaranjem kompanije na ovom specifičnom tržištu upravo ostalo jedno upražnjeno mesto“, naglašava.

Zemlja blagostanja, ali nigde preduzetnika

Damir Ljubičić ima zanimljiva opažanja o državi u kojoj je postigao poslovni uspeh. „Danci žive u zemlji blagostanja, jako brinu o svojoj bezbednosti, a masovno preduzetništvo predstavlja rak-ranu njihovog društva. Svi se treniraju da rade za platu, uče od malena da je država odgovorna za sve, i praktično im samo Tito fali da se zovu Jugoslavija“, smeje se naš sagovornik, i dodaje da se preduzetništvo jednostavno nigde direktno ne izučava, tako da je morao da probije još jednu barijeru.

Srećom, samo osnivanje preduzeća traje tek nekoliko minuta. A što se tiče zaposlenih, obzirom da je tržište proizvodnje materijala za svemirske letove relativno malo, a posebno sagledano na lokalnom nivou, ovom preduzetniku-početniku nije bilo posebno teško da nađe prve zaposlene. Danas ih ima šestoro i planira da uposli još dvoje. 

„Mi se bavimo inženjeringom, ali sami pravimo svoje delove, to jest ‘in-house’, što je jako neobično u našoj branši. Inženjerske firme obično se ne bave i proizvodnjom, ali mislim da je to naša velika prednost, jer se u prenosu gubi i određena količina znanja“, kaže Ljubičić.

Ništa ne može da se poredi sa sastankom uživo

Zahvaljujući upravo tom poznavanju tržišnih prilika uočio je i svoju prvu samostalnu poslovnu priliku. Naime, njegova bivša firma imala je nezavršen ugovor sa gigantom avio-industrije Airbusom, a kako taj projekat ne bi propao, Damir je „seo u suprugin Peugeot 208 i odvezao se 1.700 kilometara do Tuluza“, gde je sedište ove velike kompanije. Tamo je, priseća se, molio da ga prime na razgovor, a kad su mu rekli da vođa tog konkretnog poslovnog segmenta radi u holandskoj kancelariji, nije ga mrzelo da odmah sedne ponovo u auto i odveze se do sedista ESA-e kod Amsterdama. Tako je dobio prvi projekat za svoju novu firmu, vredan 300.000 evra.

„Ništa ne može da se meri sa razgovorom uživo. Tako se upoznaju ljudi, lakše uoče njihove prave namere i sposobnosti, predstave proizvodi… Ne može na internetu, moraš se sresti s čovekom“, smatra direktor sada uspešne danske firme, Space Composite Structures Denmark.

Zato mu posebno smeta pandemija. „Srećom, pa radimo projekte koji su dugoročni. Ali ja moram da odem na sajmove i budem agresivan u svom nastupu, jer predstavljam manju firmu i direktno moram da se takmičim protiv velikih konkurenata, na primer iz Nemačke“.

Space Composite Structures proizvodi komponente za rešetkaste strukture, spone na oplati i rampe za držanje instrumenata na satelitima. U pitanju su cevaste i pločaste strukture od staklenih i ugljeničnih vlakana u epoksidnoj smoli. Njihova primena u ovoj industriji je izuzetno tražena i potrebna jer su u odnosu na čeličnu konstrukciju do sedam puta lakše, a mogu se dizajnirati da uopšte nema termičkog širenja, i to u velikom temperaturnom rasponu. A jedan kilogram prilikom lansiranja svemirskih objekata „košta“ između 100.000 evra do čak milion evra, tako da su u pitanju velike uštede.

Klijenti kompanije su Airbus, Thales, OHB, Omnisys, ESA, NKT i mnoge druge.