Krize teže da resetuju kako poslovni, tako i svet uopšte

Aktuelne teme uticaja pandemije korona virusa i ekonomske krize, stvaranja konkurentnosti u novim geopolitičkim okolnostima, ali i preduslovi za razvoj uspešnih startap kompanija, našle su se u fokusu privrednika na događaju organizovanom povodom 19 godina od osnivanja FEFA fakulteta.

Predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ Zoran Drakulić ocenio je da trenutne krize teže da resetuju kako poslovni, tako i svet uopšte.

„Kada govorimo o Srbiji hvalimo se investicijama iz inostranstva, a tvrdim da srpski privrednici mogu da unesu neuporedivo više i pritom novac ostave u zemlji. Ono što je prepreka – nemamo zaštitu koju imaju strani investitori. Potrebni su nam ozbiljni ljudi na odlučujućim pozicijama, profesionalci koji će umeti da ocene prilike koje nas okružuju. Šansu vidim ako Srbija formira vladu eksperata – ukoliko to ne uradi vratićemo se pet-šest godina unazad“, istakao je Drakulić.

Sa druge strane, predsednica Upravnog odbora Serbian Games Association Marija Ilić opisala je gejming industriju kao „život u balonu“, uz neprestano oslanjanje na podršku koju samostalno pronalaze u partnerima poput FEFA fakulteta.

Uprkos tome, Zoran Drakulić je istakao da velike firme iz sistema poslovnog kluba „Privrednik“ uveliko imaju svoje fondove za startapove i da se inovacije neprestano podstiču.

„Mi hoćemo da budemo samodovoljni i samoodrživi, i to i možemo – dali smo predlog Vladi Srbije da na 200 hektara pravi četiri miliona tona nafte svake godine, ali nismo naišli na razumevanje. Time bismo rešili problem struje tokom pet meseci godišnje, i to u svim gradovima Srbije. Umesto toga, mi uvozimo godišnje 2,8 miliona tona nafte“, rekao je predsednik „Privrednika“.

Da okruženje, mnogo više od pojedinačnih talenata, podstiče nova poslovanja i tržišta govori iskustvo predsednice UO Serbian Games Association, te ona ključ vidi u ekosistemu, gde se istovremeno nalazi i glavna prepreka.

„Kako bi se adekvatno obrazovali i stekli iskustvo apsolutna je preporuka da talenti odu u inostranstvo, jer je to jedini način da napredujemo. Međutim, postavlja se pitanje gde se vraćaju. Da li možemo da im ponudimo ono što je pandan uslovima u inostranstvu? To je zapravo ekosistem koji moramo zajednički da gradimo i u čemu će nam možda indirektno čak pomoći i trenutna raseljavanja, odnosno dolazak mnogih stručnjaka iz digitalnih industrija„, istakla je Marija Ilić.

Predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik” Zoran Drakulić smatra da je trenutni rat zapravo rat za resurse i da je zbog toga, posebno sada, važno čuvati sopstvene resurse jer će ona zemlja koja može samostalno da zadovolji sopstvene potrebe – preživeti.

Glavno pitanje – šta nudite tržištu

Profesor Kristijan Ketels (Christian Ketels) ispred Harvard Business School govorio je na temu „nove konkurentnosti“. Baveći se izazovima koji u poslednjih 20 godina utiču na svetsku privredu i novim okvirima za razvoj konkurentnosti i uticajem tehnologija koje se brzo razvijaju na konkurentnost privreda i kompanija, on je naglasio da se, uprkos silnim promenama koje su izuzetno vidljive, fundamenti ne menjaju.

„Metaverse će napraviti promene u pojedinačnim kompanijama i sektorima. Zapravo, tehnologije koje se brzo razvijaju su sredstvo i alat koji nam omogućava da radimo stvari drugačije. Međutim, one ne menjaju suštinski fundamente uspeha i konkurentnosti kompanija – gde je i dalje glavno pitanje šta nudite tržištu i koja je vaša jedinstvena propozicija vrednosti“, objasnio je Ketels.

Govoreći o promenama koje se tokom poslednje tri decenije dešavaju na tržištu, on je istakao da se u poslednjih trideset godina svet globalizovao i povezao. Taj period bio je dobar trenutak za manje države da se otvore i iskoriste mogućnosti koje pruža globalno tržište. Međutim, nakon globalne finansijske krize, Covida-19 i trenutnog rata na teritoriji Ukrajine, uočava se veća fragmentacija svetske privrede – postaje važno gde se nalazite u svetu, sa kim trgujete, u kom sektoru privrede poslujete.

“U takvom okruženju ponovo je naglasak stavljen na ulogu politika i vlada, gde više ne govorimo samo o troškovnoj efikasnosti, već i o otpornosti i načinima na koje možemo da se nosimo sa promenama koje se dešavaju”, smatra Ketels.