Kako uvozna inflacija utiče na građane Srbije

Sirova nafta “ugrađena” u gotovo svaki proizvod koji kupujemo – od flašice vode do kozmetike, odeće i obuće

AnalizaNovacPoslovanjeSrbijaU fokusu

21.5.2022 11:25 Autor: Marija Jovanović 19

Sirova nafta “ugrađena” u gotovo svaki proizvod koji kupujemo – od flašice vode do kozmetike, odeće i obuće Sirova nafta “ugrađena” u gotovo svaki proizvod koji kupujemo – od flašice vode do kozmetike, odeće i obuće
U poslednjih nekoliko meseci u javnosti se često govori o takozvanoj „uvoznoj inflaciji“, naročito kada se polemiše o talasu poskupljenja koji je posledica spoljnih... Sirova nafta “ugrađena” u gotovo svaki proizvod koji kupujemo – od flašice vode do kozmetike, odeće i obuće

U poslednjih nekoliko meseci u javnosti se često govori o takozvanoj „uvoznoj inflaciji“, naročito kada se polemiše o talasu poskupljenja koji je posledica spoljnih faktora i međunarodnih dešavanja.

Iako se na pomen uvozne inflacije uglavnom misli na cene nafte i gasa, u pitanju je zapravo znatno veći broj proizvoda i sirovina koji na različite načine utiču na rast cena. Uvozna inflacija je i jedan od razloga zbog kojih je Narodna banka Srbije revidirala svoje maroekonomske projekcije.

Kako je na predstavljanju izveštaja o inflaciji istakao Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, ukupna uvozna inflacija može da se podeli na tri dela. Prvi deo obuhvata rast cena proizvoda koje svi trošimo, a koji dolaze direktno iz uvoza. Drugi deo je rast cena berzanske robe i treći, najveći i najvažniji deo, jeste ugrađivanje rasta cena energenata i drugih sirovina u više stotina različitih proizvoda kroz cenu koštanja njihove proizvodnje.

“Od 9,6 odsto, koliko je iznosila međugodišnja inflacija u aprilu, kada potrošačku korpu podelimo na proizvode koji su razmenjivi i one koji nisu, vidimo da je rast cena razmenjivih proizvoda u okviru indeksa potrošačkih cena iznosio negde oko 12 procenata, dok je rast cena nerazmenjivih proizvoda svega negde oko četiri odsto”, rekao je Trajković.  

Cene svih proizvoda iz uvoza skočile – od južnog voća do elektronike

Kada je reč o proizvodima koji se koriste, a koji dolaze direktno iz uvoza – poput južnog voća, kafe, dela odeće i obuće, nameštaja, kozmetike i najvećeg dela proizvoda elektronike i kućnih aparata, Trajković je naglasio da su njihove cene u proseku povećane između pet i 25 odsto.

“Kada je reč o cenama energenata koje uvozimo, primera radi, prosečna svetska cena nafte u martu i aprilu prethodne godine iznosila je negde oko 65 dolara za barel, dok je u martu i aprilu ove godine bila oko 111 dolara u proseku, što predstavlja rast od oko 70 procenata za samo godinu dana”, dodao je on.

Foto: Freepik.com

Što se tiče prirodnog gasa, prema njegovim rečima, svetska cena u martu i aprilu prošle godine kretala se u rasponu između 200 i 300 dolara za hiljadu kubnih metara, a u istom periodu ove godine ta cena je išla od 700 do 1.800 dolara, što je povećanje od tri do pet puta.

Kako berzanska roba diktira cene?

Druga komponenta uvozne inflacije odnosi se na rast cena pšenice, kukuruza, soje, suncokreta i drugih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu. Iako Srbija proizvodi dvostruko više tih proizvoda nego što joj je potrebno za domaću potrošnju, efekti sa međunarodnog tržišta prelivaju se i na našu zemlju.

“Pšenica i kukuruz, pre svega, ali i drugi poljoprivredni proizvodi su berzanska roba, čija se cena formira na slobodnom tržištu. Zbog činjenice da je Srbija mala i otvorena ekonomija bez nekih velikih trgovinskih barijera, rast cena te robe na svetskim berzama dovodi i do rasta njene cene u Srbiji”, istakao je Trajković i dodao da će svaki proizvođač ukoliko je cena veća u inostranstvu tu robu i prodati van zemlje, ali je zbog toga država, između ostalog, uvela ograničenja u izvozu određenih proizvoda.

Iako je stepen poklapanja domaće i međunarodne cene pšenice 90 odsto, a kukuruza 93 procenta, uticaj rasta cene kukuruza na uvoznu inflaciju još je veći kada se u obzir uzmu proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, poput etanola i etilena, koji se koriste i u brojnim drugim industrijama od proizvodnje plastične ambalaže, kozmetike, pa do farmaceutske industrije.

Litar sirove nafte za četiri flašice vode

Treći deo uvozne inflacije, koji je najznačajniji od svih, odnosi se na indirektan uticaj rasta svetskih cena energenata i sirovina na gotovo sve proizvode koje građani koriste.

„Ukupno, prema različitim procenama, proizvodnja nekoliko hiljada proizvoda koje svi mi koristimo za ličnu potrošnju i za poslovne aktivnosti počinje preradom sirove nafte. Praktično, cena sirove nafte je u gotovo svakom proizvodu i zbog toga je ovo i najveći deo uvozne inflacije. Dakle, nije reč samo o direktnom uticaju cena energenata na cene goriva ili gasa u Srbiji, već je pre svega reč o indirektnom efektu koji rast cena energenata ima na sve ostale proizvode“, rekao je Trajković.

Kao primer, zamenik direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS naveo je samo neke od proizvoda poput flaširane vode, odeće, obuće i kozmetike. Prema njegovim rečima, sirova nafta predstavlja najvažniju sirovinu u proizvodnji poli-etilena, a osam odsto celokupne svetske nafte koristi se za proizvodnju plastike, dok su ostale sirovine koje učestvuju u proizvodnji ambalaže u najvećoj meri karton i aluminijum.

 “Ambalaža čini najveći deo cene koštanja u proizvodnji i maloprodajnoj ceni flaširane vode. Uzmimo, recimo, da flašica vode u prodavnici košta 40 ili 50 dinara, sama cena vode je tu beznačajna. Nekoliko dinara ide na takse koje se plaćaju državi, sve ostalo je nafta. Dakle, flašica se pravi od nafte, zatvarač i etiketa takođe. Konkretno, za proizvodnju jedne plastične flašice vode neophodno je oko četvrt litara sirove nafte. Znači, četiri plastične flašice su litar sirove nafte. Takođe, te flaše vode moraju da se transportuju od tačke A do tačke B i tu ponovo dolazimo do potrošnje goriva. Dakle, skoro kompletna cena koštanja ove flašice vode jeste nafta”, objasnio je Trajković.

Sličnu situaciju imamo i kod svih drugih proizvoda koji spadaju u prerađenu hranu, pa tako ambalaža čini od 15 do 30 odsto cene koštanja u proizvodnji mlečnih proizvoda. Kada je reč o kozmetici, u zavisnosti od vrste proizvoda, od 90 do 95 odsto jedinjenja proizvodi se od sirove nafte poput parafina, mineralnog ulja, benzena, polietilena i slično.

“Za proizvodnju jedne standardne automobilske gume neophodno je oko 25 litara sirove nafte. Za proizvodnju jedne gume za veća vozila poput kamiona i autobusa neophodno je oko 100 litara sirove nafte. Tu su zatim odeća i obuća. Oko dve trećine materijala u njihovoj proizvodnji nastaje preradom nafte. U pitanju su sintetički materijali kao što su poliester, najlon, akril, zatim elastin, guma koja se  takođe koristi u proizvodnji obuće i brojni drugi materijali”, istakao je Trajković.  

  • Lolek

    21.5.2022 #1 Author

    Ima je svuda a litar naplacuju 200din

    Odgovori

  • TATJANA

    21.5.2022 #2 Author

    Dokle ovo ide

    Odgovori

  • TINA

    22.5.2022 #3 Author

    To vec svi znamo

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    22.5.2022 #4 Author

    Apsolutno je ugrađena u svaki proizvod što direktno što preko benzina koji je potreban za prevoz tog proizvoda.

    Odgovori

  • MAJALG

    22.5.2022 #6 Author

    Nazalost to samo pokazuje da ce svi ti proizvodi samo poskupljivati u narednom periodu.

    Odgovori

    • SNEZANA

      23.5.2022 #7 Author

      To sigurno,s obzirom na to u kakvoj smo situaciji

      Odgovori

  • MADMAX

    22.5.2022 #8 Author

    A sada investicije u nove energetske resurse.

    Odgovori

  • VERA

    22.5.2022 #9 Author

    Koliki je samo efekat povecanja cene nafte. Neverovatno.

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    22.5.2022 #10 Author

    Tek će sve više i više poskupljivati sve.

    Odgovori

  • Milovan94

    22.5.2022 #11 Author

    Očigledno je da ništa ne možemo uraditi bez nafte.

    Odgovori

  • IVAN

    22.5.2022 #12 Author

    A nesto sto ne znamo?

    Odgovori

  • MARE

    22.5.2022 #14 Author

    Plastika je derivat, kese su derivat , trebalo je sve da nam postane sumnjivo cim su poceli kese da naplacuju

    Odgovori

  • GOCA BG

    22.5.2022 #15 Author

    Zato ce joj cena biti sve veca…

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    22.5.2022 #16 Author

    To više nije tabu.

    Odgovori

  • NINO

    23.5.2022 #17 Author

    Sve se vrti na isto.

    Odgovori

  • Nataša

    23.5.2022 #18 Author

    Planeta je bila mnogo lepša, čistija i zdravija pre plastičnih ambalaža, šta je problem da se ponovo krene sa staklom i kaucijama? Čak je i moja baba, poljoprivrednica sa sela, pričala još pre 30 godina da će nas plastika unuštiti!

    Odgovori

  • Ika

    26.5.2022 #19 Author

    Strasna vest, u kom svetu mi zivimo,sami sebe trujemo.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...